Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog mučenika Ipolita, koji je postradao zajedno sa svojom porodicom. U staroj Srbiji je postojao običaj da porodice zajedno odlaze u crkvu i pale sveće u čast Svetog mučenika Ipolita.

Sveti Ipolit bio je nadzornik tamnica u Rimu, rođen i vaspitavan kao neznabožac. Kada je sveti Lavrentije arhiđakon bačen u tamnicu, Ipolitu je car naredio da posebno obrati pažnju na njega. Ipolit je tada svojim očima video kako je sveti Lavrentije povratio vid slepom Lukiliju, dugogodišnjem tamničaru i kako je iscelio mnoge druge bolesnike.

Nakon što je sve to video, poverovao je u Hrista i krstio se. Kada ga je Lavrentije krstio, Ipolit je imao nebesko priviđenje i rekao je: „Videh nevine duše u velikoj radosti (tj. na nebesima)“.

Posle toga odveo je Lavrentija u svoj dom gde mu je ovaj krstio svu decu koje je, sa dadiljom Konkordijom, bilo devetnaest.

Kada je Lavrentije ubijen zbog vere u Hrista, Ipolit je uzeo mučenikovo telo, odneo ga u neku pećinu i časno sahranio.

Car je to nekako načuo pa je treći dan posle Lavrentijeve smrti Ipolit uhvaćen i izveden pred cara. Nije hteo da se odrekne istinite vere i tučen je kamenjem po ustima. Pošto nije hteo da se odrekne vere u Hrista i pokloni idolima, car je naredio da mu skinu svu odeću i nagog da ga šibaju. Tada je Ipolit rekao caru: „Nisi me razdenuo nego si počeo da me odevaš!“.

To je posebno razljutilo cara pa je naredio da ga protegnu po zemlji i šibaju i tuku motkama nemilosrdno. Ipolit, kao da ne oseća nikakvu bol, samo je vikao da je hrišćanin.

Nakon što je car čuo da su svi članovi Ipolitove porodice hrišćani, naredio je da i njih dovedu. Carevi ljudi su prvo pokušali da staru dadilju Konkordiju odvrate od vere u Hrista, a ona je samo rekla: „Mi više želimo s našim gospodarem česno umreti u veri Hristovoj nego li beščesno s vama nečestivim živeti“.

Ona je prva ubijena, olovnim prućem, na Ipolitove oči, a zatim još osamnaest članova njegove porodice, oba pola i različitih uzrasta.

Svetog Ipolita, po naređenju eparha Valerijana, privezali su na repove besnih konja i vukli su ga tako po kamenitim mestima dok nije predao svoju dušu u Božje ruke.

Zbog strašne smrti koja je zadesila ovog hrišćanina, ali i celu njegovu porodicu, današnji praznik smatra se praznikom svakog doma u kome vlada mir i sloga i u kome spone ljubavi povezuju roditelje i njihovu decu.

U staroj Srbiji je postojao običaj koji se ponegde i do danas održao da porodice danas zajedno odlaze u crkvu i pale sveće u čast Svetog mučenika Ipolita. Svi bi trebalo da se pomole za zdravlje i da ostatak dana provedu zajedno. Veruje se da će članove te porodice sreća pratiti preko cele godine.

Beseda na današnji dan kaže:

„Blagodarite Gospodu, ali ne zaboravite i na Njegove velmože, nišče i uboge; Oni mnogo mogu u Gospoda Boga“.

(Pančevac)

JOŠ JEDAN TROPSKI DAN PRED NAMA: Danas sunčano i veoma toplo, od utorka pad temperature i kiša