Rođen je 21. maja 1974. godine. I baš niko u njegovoj porodici nije bio povezan sa sportom, ali on je, eto, uspeo. Iako put ka vrhu nije bio nimalo lak, junak naše priče u sportu kome je posvetio život traje skoro već četiri decenije. A po energiji koju ima, nema sumnje da će trajati još dugo…

Ovo je priča o Goranu Beliću, popularnom Belki, rukometašu pančevačkog „Dinama”, tačnije njegovom golmanu, a sada uspešnom treneru, stvaraocu i učitelju budućih rukometnih šampiona. S obzirom na to da je u to vreme rukomet bio jako popularan u gradu na Tamišu, kao mnogi pančevački dečaci, i Goran je zavoleo lepljivu loptu. Za sve je „kriv” legendarni trener Blagiša Simić, koji je okupio talentovanu generaciju iz dve škole i započeo rad…

– Našu ekipu su prozvali „buve”, imali smo prilično uspeha, a bili smo i vicešampioni SFRJ u mlađim kategorijama. Sjajna je to generacija bila, Srđan Veselinović, Stanislav Kocić, Željko Žakula… Ali drugo je to vreme bilo. Tad se drugačije treniralo. U prvih godinu dana radili smo samo na tehnici. Ništa igra, utakmice, samo hvatanje lopte, dodavanje. I taman kada sam se skroz zaljubio u rukomet, morao sam da prekinem na godinu dana… Naređao sam neke loše ocene u školi, pa mi roditelji nisu dozvoljavali da idem na treninge. Uspeo sam da rešim taj „problem”, popravio sam uspeh u školi i vratio se na teren. Ali kada sam se vratio, trener Blagiša mi je rekao: „Sad možeš da budeš samo golman”. I tako sam ja postao golman – sa osmehom priča Goran i priseća se svojih početaka u omiljenom sportu.

Cela ta generacija koju je predvodio Blagiša Simić prešla je kod trenera Ljubomira Obradovića, u njegovom prvom mandatu na mestu trenera „Dinama”.

– Bili su jako teški treninzi kod Ljube. On je tada predvodio dve ekipe „Dinama”, igrali su tada Žikica Milosavljević, Nikola Marković, Andrija Kovač, Aleksandar Vig… Oni su bili malo stariji od nas. Sećam se turnira u Braunšvajgu u Nemačkoj, mislim da je bila 1992. godina, kada smo podigli pobednički pehar. Posle Ljube treneri su mi bili i Ilija Vignjević, Ranko Janković Belmondo, pa Milan Krstić. U stvari, kada je Krle preuzeo tim, ja sam otišao u vojsku, a po povratku sam na mestu trenera zatekao Vojislava Maleševića – premotava Belka kadrove sećanja.

Proveo je još jednu sezonu među „žuto-crnima”, a onda je skoro deceniju bio u drugim klubovima.

– Devet godina sam bio van „Dinama”, sedam u ORK Pančevu i dve u Glogonju. Lepo je bilo to vreme. Popularni ORK je bio ljubimac pančevačkih ljubitelja rukometa. Utakmice na stadionu „Dinama” pratio je veliki broj ljudi. Igrali su tada i Milovan Ćurčija, Rade Ogrizović, Aca Knežević… Trener nam je bio Dragoljub Moc. Malo ko zna da je u ORK-u Pančevo trenirao i Nenad Heraković, sada već popularni glumac i čuveni Vampir iz filma „Montevideo, bog te video”. U poslednjoj sezoni koju sam proveo u ORK-u Pančevo bio sam i pomoćnik treneru Igoru Šuloviću u Ženskom rukometnom klubu „Dinamo” – ponosan je naš sagovornik na svoj pređeni put.

Na poziv trenera Milana Krstića, u „Dinamo” se vratio 2004. godine i bio je neposredni učesnik povratka kluba na najveću scenu.

– Dve sezone zaredom ulazili smo u viši rang. Krle se i danas često priseća i priča kakva je tada atmosfera bila u ekipi. Kaže, Belka nije bio na krštenju mlađeg sina zbog utakmice… A stvarno je tako bilo. Posle Milana Krstića treneri su mi bili i Vlada Mihajlović, Nikola Marković, Milan Đekić. Bio sam i kapiten svojevremeno, a odlična je bila i ekipa. Komlanov, Stojan i Branko Radanović, Inđić, Grandov, Pralica, Marjanov, Tubić… U Superligu smo se vratili u sezoni 2008/2009. i ja sam tada prestao aktivno da igram. Četiri godine sam bio potpuno van rukometa, a onda me je 2013. pozvao Ivan Petković da dođem u Kačarevo, u „Jedinstvo” – da branim i da mu budem pomoćnik na trenerskoj klupi. Uspeli smo da se plasiramo tada u viši rang, a potom sam prihvatio poziv Branka Radanovića i vratio se u „Dinamo”, koji je u međuvremenu ispao iz lige. Ekipu je tada preuzeo Igor Šulović, a ja sam bio pomoćni trener – slaže svoju bogatu karijeru Belka, pokušavajući da se priseti svakog detalja.

Radio je i u stručnom štabu Aleksandra Živkovića, a onda je na mesto prvog trenera „Dinama” došao Ivan Petković. Goran Belić je sedeo na klupi kao njegov pomoćnik, bilo je to vreme kada su dva bivša golmana predvodila „žuto- crne”. I to s mnogo uspeha.

– Bili smo i vicešampioni države, igrali smo u SEHA ligi, u Pančevu je gostovao evropski šampion, skopski „Vardar”… Lepo vreme, nema šta. U isto vreme sam bio i trener golmana za sve generacije pri Rukometnom savezu Vojvodine, a 2021. godine i učesnik Evropskog juniorskog prvenstva u Hrvatskoj. Tada sam bio trener golmana u selekcijama Rukometnog saveza Srbije. Uporedo sam radio i u firmi, dvadeset godina, ali sam prelomio kada su momci gostovali u Portugaliji, u okviru EHF kupa. Ja nisam mogao da idem zbog posla i rešio sam: dao sam otkaz i posvetio se samo rukometu – jasno definiše svoju budućnost ovaj zaljubljenik u lepljivu loptu.

Goran Belić je u međuvremenu stekao zvanje operativnog trenera u rukometu, a potom je zaslužio i diplomu sportskog učitelja za rad s decom, koju je stekao na Fakultetu za sport u Beogradu.

– Sve moje ambicije su sada usmerene ka Rukometnoj akademiji „Dinamo”, koja je osnovana 2018. godine i čiji je cilj stvaranje igrača za prvi tim „Dinama”. Sve je počelo na ideju Saše Pavlova i u početku smo treneri bili Josip Draslar, Miloš Vujić i ja, a kasnije nam se priključio i Nikola Janevski. Pionirski prvaci Srbije bili smo 2021. godine, a sada imamo i seniorski tim i stotinak klinaca u četiri takmičarske selekcije. Drago mi je kada vidim da su neki od momaka s kojima smo počeli u akademiji sada potpisali seniorske ugovore s „Dinamom”. Nikola i Veljko Stamatović, Stevan Jojkić, Uroš Ignja, Jovan Jevremović, Nikola Bekić… Rukometna akademija veliku pomoć ima od „Dinama”, sve je lakše uz Stojana i Branka Radanovića i Danijela Subotića. Imamo u planu da oko Nove godine napravimo i jedan međunarodni turnir u našem gradu, verujem da bi to još više doprinelo popularizaciji rukometa, a kroz jake utakmice naši klinci bi sticali nova iskustva – tako priča čovek koji je svoj život posvetio rukometu.

Goran Belić Belka – vizionar, čestit radnik koji sate provodi na terenu, ima samo jedan cilj – da zajedno sa svojim kolegama i svima onima koji žele dobro rukometu i Dinamu stvori neke nove šampione koji potiču sa ovih prostora.

TUČA ZBOG ŽULjA

Kad god je stajao na golu, Belka je davao celog sebe. Uvek u službi ekipe, uvek sa željom da se pobedi.
– Sećam se megdana u Kupu s „Partizanom” u Pančevu. Sa izvrnutim zglobom sam branio do 45. minuta. Mislim da je to bila moja najjača utakmica u karijeri. Za nezaborav je i duel u Leskovcu, koji je prekinut u 60. minutu, i to zbog ulaska publike na teren, pa je „Dinamo” dobio meč službenim rezultatom. A bilo je nerešeno. U stvari, tuču na terenu sam ja izazvao. Mi smo bili u napadu, protivnički igrači krenu na Branka, nisu bili baš nežni, stvorila se gužva… Ja sam dotrčao i gurnuo protivnika, počela je tuča, gledaoci su utrčali na teren… Ja sam u stvari bio jako nervozan jer sam pre utakmice kupio nove patike, koje su me strašno žuljale. Branio sam u njima, noge su mi bile krvave kada sam se izuo, ti žuljevi su me izluđivali tokom cele utakmice – sada sa osmehom na licu priča Belka o događajima od pre dvadesetak godina.

JUNIORSKI PRVACI SRBIJE

Poslednje juniorsko državno prvenstvo održano je 2015. godine. Goran Belić je tada samostalno predvodio ekipu „Dinama”, koja je uspela da osvoji šampionski pehar.
– Tada mi je mnogo pomogao Ljuba Obradović, bio mi je jedna vrsta mentora. Na šampionatu je kao moj pomoćnik bio i Branko Radanović, a bila je to generacija Miljana Bunjevčevića, Miloša Petrovića, Jovana Stojanovića, Nikole Radovanovića… – ponosan je Belka na ovaj vredan trofej.

(Pančevac/Aleksandar Živković)

SJAJAN REZULTAT NAŠEG TENISERA Međedović uzeo ATP Next Gen, podigao pehar i krenuo putem Alkaraza i Sinera!