Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je nedavno postupak protiv Srbije zbog kršenja Direktive o velikim ložištima u slučaju Termoelektrane „Morava”. U jeku žestokih rasprava koje se vode unutar mnogih evropskih vlada o obnavljanju proizvodnje struje iz nuklearnih postrojenja i povećanju proizvodnje u evropskim termoelektranama, jedna evropska energetska organizacija vrši pritisak na našu državu. Zvaničnici Energetske zajednice ističu da je sporna termoelektrana, umesto da bude ugašena, prošle godine radila dvostruko više nego godinu ranije i emitovala četiri puta veće zagađenje – njene emisije sumpor-dioksida povećane sa 8.174 na 33.183 tone u 2021. godini. Ovome treba dodati i mogući novi sudski epilog koji se odnosi na TE „Kolubara”. Naime, Srbija se obavezala da će krajem decembra obustaviti rad evog energetskog bloka, ali od zatvaranja ovog postrojenja neće biti ništa. Novonastala situacija zbog energetske krize prouzrokovane ratom u Ukrajini umnogome je promenila stanje stvari i našoj zemlji bi pretila ozbiljna nestašica struje ukoliko bi nadležni ugasili kolubarske kotlove. Vredi istaći da ovo nije prvi spor koji ova organizacija pokreće protiv Srbije. Još uvek pred evropskim sudovima traje suđenje zbog toga što su EPS-ove termoelektrane 2018. i 2019. emitovale šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog.

Da podsetimo, potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice Srbija se obavezala na poštovanje Direktive o velikim ložištima, koja propisuje maksimalne dozvoljene emisije sumpor-dioksida, azotnih-oksida i praškastih materija iz postrojenja poput termoelektrana i većih energana. Radi usklađivanja starijih postrojenja, koja ne mogu da postignu dovoljno niske satne emisije zagađujućih materija, uvedena su dva dodatna mehanizma.

Prvi je poštovanje Nacionalnog plana za smanjenje emisija (NERP), po kom se emitovano zagađenje ograničava na godišnjem nivou, a drugi je prestanak rada postrojenja po isteku 20.000 radnih sati počev od 1. januara 2018. godine, ili najkasnije 31. decembra 2023. godine. Vredi istaći da većina elektrana u Srbiji podleže NERP-u, a na spisku za gašenje našle su se TE „Morava” i TE „Kolubara”. Tako „Kolubara” sme da radi do kraja decembra, a TE „Morava”, izgrađena kod Svilajnca još 1969. godine, svoje sate je već potrošila.

Ovaj slučaj ima samo dva rešenja. Prvi je da Srbija ispuni obaveze, ili da se obrati Savetu ministara Evropske unije za usvajanje nove odluke. Svetska energetska kriza izazvana sukobom u Ukrajini primorala je mnoge države i njihove energetske sisteme da menjaju ranije usvojene planove i strateške okvire, a među njima je i Srbija. Sasvim je jasno da ne samo u kod nas već širom Evrope, radi obezbeđivanja energetske sigurnosti snabdevanja građana i privrede, bilo je neophodno da svi energetski kapaciteti budu angažovani više nego što je prvobitno bilo planirano i očekivano. Prve informacije iz EU ukazuju da je Evropska komisija na našoj strani kada je reč o sporu sa Energetskom zajednicom i da će, dokle god traje energetska i finansijska neizvesnost i nestabilnost, davati našim proizvodnim kapacitetima zeleno svetlo za rad kako bi se obezbedila energetska sigurnost Srbije. Čeka se zvanična odluka evropskih institucija. Najnoviji podaci pokazuju da su u 2022. godini emisije sumpor-dioksida iz postrojenja obuhvaćenih NERP-om u Srbiji bile 4,8 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti. Međutim, one su niže nego u periodu od 2018. do 2020. godine, ali ove vrednosti nisu ni blizu usklađenosti sa evropskim propisima. Iz četrnaest blokova na ugalj emitovano je 261.207 tona sumpor-dioksida, dok je maksimalna vrednost za 2022. godinu postavljena na 54.575 tona.

Z. Stanižan