PATRIJARH PORFIRIJE SLUŽIO LITURGIJU U NIKOLAJEVSKOJ CRKVI: Srpski narod se danas sabira u radosti slaveći Svetog Nikolu
Patrijarh SPC Porfirije služio je svetu arhijerejsku liturgiju u Nikolajevskoj crkvi u Zemunu i naglasio da se srpski narod danas sabira u radosti slaveći Svetog Nikolu.
Porfirije je u svom govoru rekao da je današnja slava Svetog Nikole dobra prilika da se ljudi vide, sretnu i zagrle, te u radosti saberu oko imena svetitelja.
Patrijarh je naglasio da je srpski narod izabrao Svetog Nikolu ne slučajno, već zbog toga što je, pored svih vrlina, imao i veru u Hrista, navodi se na sajtu SPC.
– Ima mnoštvo svetitelja, ali je naš narod izabrao da Svetog Nikolu uzme kao onog koji je najomiljeniji, jer, evo, gotovo čitav naš narod slavi, a kako to kažu – pola slavi, a pola ide na slavu – rekao je on.
Dodao je da je slaveći Svetog Nikolaja, narod u Srbiji razumeo da je vera ono što je najvažnije u životu pojedinca, ali i u životu jednog naroda.
– Od toga u šta verujemo i kako verujemo zavisi naš život. Od toga zavisi ko smo i otuda naš narod, od Svetog Save do naših dana, voli Svetog Nikolaja zato što je najočiglednija vrlina u njegovoj ličnosti vrlina vere – naveo je Porfirije.
Nikolajevska crkva je najstariji pravoslavni hram u Zemunu, podignut u periodu od 1745. do 1752. godine na mestu starije, slamom pokrivene drvene srpske crkve.
Crkva Svetog oca Nikolaja u Zemun je proglašena 1948. za spomenik kulture.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolu, zaštitnika putnika, moreplovaca i dece.
Kod čitavog hrišćanskog sveta Sveti Nikola se poštuje kao veliki čudotvorac.
Sveti Nikola je najčešća krsna slava kod Srba, pa se smatra da polovina Srba slavi Svetog Nikolu kao krsnu slavu, dok druga polovina ide u goste.
Svetog Nikolu su ljudi još tokom njegovog života, zbog izuzetne ličnosti i duhovnosti, smatrali svetiteljem.
Pomagao je narod, širio veru, pravdu i milosrđe, donosio utehu, mir i dobru volju. Dobra dela činio je tajno.
Zamonašio se i čitavo bogatstvo, nasleđeno od roditelja, razdelio je siromašnima, starima i nemoćnima.
Rođen je u vreme rimskog cara Valerijana u gradu Patara u Maloj Aziji u luci na mediteranskoj obali današnje Turske, 280. godine, a upokojio se 345. godine, 6. decembra, (19. decembra).
Spomen na dan upokojenja Svetog Nikole slavi se 19. decembra, po novom, ili 6. decembra, po starom kalendaru, i taj dan se zove zimski Sveti Nikola, dok se 22. maja – 9. maja, slavi letnji Sveti Nikola u znak zahvalnosti radi prenosa moštiju u Bari.
Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava Srpske pravoslavne crkve, a posvećeno mu je više od 600 crkava.
Pada u vreme božićnog posta, pa je i slavska trpeza obavezno posna.
Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona Svetog Nikole, a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora, gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava, a brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan.
Zaštitnik je mnogih gradova i luka, posebno u Grčkoj i Italiji.
U grčkom folkloru Sveti Nikola opisan je kao „gospodar mora“.
U modernoj Grčkoj i Srbiji jedan je od najpoštovanijih svetitelja. Zaštitnik je države Grčke.
Praznik Svetog Nikole ima danas veliki komercijalni značaj, naročito u zemljama Zapadne Evrope.
Pošto je vezan za darivanje, došlo je do njegove velike popularizacije, pa se pred taj dan masovno kupuju pokloni.
(Pančevac/Novosti)
