DOBRA GODINA ZA NENADA I NJEGOVOG SINA 10 tona grožđa prve klase prodali su ove godine FOTO
TOPOLA – Veliki je broj onih koji u potrazi za boljim životom i trbuhom za kruhom, napuštaju svoja ognjišta na selu i odlaze u veće gradove. Ali, tu su i oni poslednji Mohikanci koji ne odustaju od poljoprirede i žive od svog rada, ali i od onoga što im je priroda dala. A, priroda je u selima oko Topole bila i te kako darežljiva pa i ne treba da čudi što ovaj kraj nazivaju srpskom Toskanom.
Nenad Glišić iz topolskog sela Šume ostao je na selu i bavi se poljoprivredom baš kao što su i njegovi roditelji čitavog života radili. U njegovoj poljoprivrednoj proizvodnji dominira vinova loza a ovaj iskusan vinogradar naglašava da je iza njih jedna od težih godina kada je ova kultura u pitanju.
– Bilo je puno kiše u fazama kada nije trebala, dosta bolesti, vinova loza ne voli dosta kiše. Ipak mi smo ostvarili pristojan rod i kvalitet, cena solidna, imali smo oko 10 tona prve klase koju smo prodavali po ceni od 170 do 200 dinara“, kaže Nenad.
RINA
Kako kaže, nije lako ali ne kaje se što je ostao na očevom pragu i što svaki dan provodi u polju. S ponosom ističe, da je njegov mlađi naslednik ostao sa njim na selu i zajednički obrađuju nekoliko hektara zemlje.
– Srednja generacija se gasi, nisu na selu, nema nas puno, gase se domaćinstva, teško mi padne kada nemam sa kim da popričam i da se družim, nekada je sve bilo drugačije. Imam dva sina, stariji je završio fakultet i ostao u gradu a mlađi je završio srednju poljoprivrednu i ostao je ovde samnom. Volimo poljoprivredu, bavimo se voćarstvom, vinogradarstvom i cvećarstvom i zajedničkim snagama ćemo održavati imanje i nastaviti da radimo poljoprivredu“, ističe Nenad.
On naglašava da se podižu novi zasadi voća i da srpski seljak vidi budućnost na selu ali da bi se mladi sve više posvetili poljoprivredi potrebno je preduzeti određene mere.
– Naši domaćini dosta lutaju u poljoprivrednoj proizvodnji, sadi se razno voće i nije teško zasaditi, ali kasnije nastupa problem. Tržište nije sigurno, jedne godine je dobra cena i traži se određeno voće a sledeće godine je cena niska i niko neće, zbog toga nijedna kultura ne donosi sigurnu zaradu i prinuđeni smo da svaštarimo da bi poklopili gubitak sa druge strane. Država treba još više da stane iza poljoprivrednika, da ga zaštiti, da mu pomogne i onda će biti lakše“, mišljenja je Nenad.
(Pančevac/RINA)
