Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže za RTS da, kada se dogode nesreće kao juče kod Preševa, mnogi migranti ostanu povređeni, nepokretni i praktično zarobljeni na Balkanu. Srbija je u teškom položaju, sužava se manevarski prostor, više je nego jasno da će migranti ostajati ovde, smatra Đurović.

Radoš Đurović je, povodom teške nesreće kod Preševa, u kojoj su tri migranta poginula, a 11 povređeno, rekao da je to ilustrativan primer da situacija na terenu ne jenjava i da krijumčarenje, u koje je uključeno i mnogo domaćih građana, pronalazi načine kako te ljude da prebaci dalje.

„Ilustrativna je ova nesreća. Sve ukazuje na to da su ljudi prevoženi iz pravca Makedonije, pod okriljem noći, brzo. Ljudi koji voze često su u panici da ne budu uhvaćeni, onda prave greške. Ta brza, nesigurna vožnja mnoge ljude košta života“, ističe Đurović.

Za krijumčare, dodaje, izbeglice i migranti su ustvari roba.

„Oni pokušavaju da ih što više prebace u jednom pokušaju. I to je česta pojava. Razlog ovakvih nesreća, između ostalog, je što je mnogo ljudi vrlo često na malom prostoru. Vozila se često prilagođavaju za tu namenu, ljudi se uguraju unutra“, objašnjava Đurović.

Teška sudbina povređenih, ko im pomaže

Kada se dogode takve nesreće, mnogi ostanu povređeni, nepokretni, i praktično zarobljeni na Balkanu.

„Institucije, ustanove, bolnice pomažu ovim ljudima i organizacije, udruženja koje se bave ovim poslom takođe mogu da pomognu, ali ti ljudi su osuđeni na usamljenički, težak život teško bolesnih ljudi i zaista, mnogi samo i vegetiraju, neki preminu od posledica, vrlo brzo posle ovakvih nesreća, i uprkos hirurškim intervencijama , oni okončaju svoj život ovde“, naglašava Đurović.

Turska kao ključna zemlja

Događaj kao što je nesreća u Vranju, konkretna je posledica, ukazuje, politike ograda i guranja ljudi nazad.

„Ako Sirijce i Avganistance iz Mađarske gurnete u Srbiju, ili iz Srbije gurnete u Severnu Makedoniju, vi tim ljudima niste rešili status. Oni su zaglavljeni u potrebi, nisu se vratili negde da mogu da nastave normalan život. Samo su svega nekoliko stotina metara od ograde, od granice. Ti ljudi nemaju drugu alternativu nego da daju sve, da rizikuju život, da budu eksploatisani“, dodaje Đurović.

Kada je reč o mogućem rešenju, Đurović kaže da bi na Balkanu moglo lakše da se diše ukoliko bi Turska prihvatala migrante kao nekada ranije, uz podršku EU.

„Migranti će ostajati ovde, to je više nego jasno“

Svakodnevno, navodi Đurović, samo iz pravca Severne Makedonije ulazi oko 50 ljudi, a oko 100 ljudi ulazi iz pravca Bugarske.

Prema njegovim rečima, Srbija je u teškom položaju, na obodu EU.

„EU ima pakt o azilu i migraciji, koji je gotovo usvojen, koji će zahtevati i predviđati brze procedure na spoljnim granicama, između ostalog i na našim granicama, a sa druge strane Srbija nije u stanju da zaustavi migraciju koja dolazi iz Turske preko Grčke, Bugarske i Severne Makedonije, nema kapaciteta. U tom smislu nama se sužava jedan manevarski prostor i sve je neizvesnija situacija, mogu reći, a da će ljudi ostajati ovde, to je bojim se više nego jasno“, zaključuje Đurović.

(Pančevac/RTS)