Mi smo pred smrću i u smrti sami po sebi nemoćni, ali ono što prethodi smrti i te kako smo moćni, imamo u svojim rukama svoj život koji vodi prolazu kroz smrt. Imamo izbor, da se opredelimo za Hrista, i ako se opredelimo za Njega kao što je to učinio Lazar Četvorodnevni kako ga zovemo, jer je četiri dana ležao u grobu, onda ono što je kada smo u grobu isključivo u ruci Božijoj, gde nas Gospod više ne pita – da li hoćete ili nećete, nego kaže – ustani. Onda to ustajanje znači ustajanje u zagrljaj sa Hristom, rekao je Patrijarh Porfirije danas u besedi.

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je svetu arhijerejsku Liturgiju na Lazarevu subotu u zavetnom spomen-hramu Svetog Save na Vračaru.

Njegovoj Svetosti sasluživao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop remezijanski g. Stefan, vikar Patrijarha srpskog, sveštenstvo i đakonstvo Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u molitvenom prisustvu mnogobrojnog vernog naroda.

Poučavajući sabrane besedom, Patrijarh Porfirije je rekao da smo na kraju posta, evo nas zajedno sa Gospodom našim i na kraju Njegove propovedi u Galileji, severno od Judeje. Na kraju Njegove propovedi u prostoru gde su živeli mnogi narodi, ne samo izabran narod. I gde su mnogi koji nisu pripadali narodu Božijem čuvši snažnu božansku reč Hristovu, poverovali u Njega i pošli za Njim, iako od malih nogu nisu učeni istinitoj veri i nisu bili pripremani za dolazak Mesije.

Ali, budući da su i oni, kao i svaki čovek, sazdani po slici i prilici Božijoj, a to znači – budući da u svojoj prirodi imaju spontanu organsku potrebu za Bogom, štaviše ne samo potrebu, nego dubinsku spoznaju da bez Boga i zajednice sa Njim sve gubi svoj smisao, a da u isto vreme, kroz zajednicu sa Bogom, sve ako se postavi na pravu osnovu može dobiti svoj značaj i svoju lepotu, svoju punoću, svoj istinski smisao i svoje puno naznačenje.

Posle svete Liturgije, služen je pomen blaženopočivšem patrijarhu Irineju.