U SRBIJI od dijabetesa zvanično boluje 773.000 ljudi, ali je taj broj znatno veći jer se procenjuje da je 40 odsto slučajeva nedijagnostikovano. Slična situacija je i u svetu, gde čak sedam odsto populacije boluje od šećerne bolesti, a čak 46,5 njih ne zna da ima ovaj poremećaj zdravlja. Poražavajuće su i činjenice da dve trećine obolelih živi u urbanim sredinama i da se od osamdesetih godina do danas, broj obolelih od dijabetesa učetvorostručio.

U intervjuu za „Novosti“ izraelski profesor i svetski priznati dijabetolog Itamar Raz, koji je bio specijalni gost skupa održanog u Beogradu na temu „Sinergija prirode i nauke u lečenju dijabetesa“ kaže da je ključni rizik za razvoj šećerne bolesti prekomerna telesna težina, odnosno gojaznost:

– Medicinska nauka sada nudi efikasne lekove za lečenje gojaznosti, koji dosta dobro deluju. Istovremeno se radi i na terapijama koje koriguju stanje insulinske rezistencije, smanjuju količinu masti u mišićima, a cilj je da ona bude bez negativnih efekata. Ove lekove, pacijenti koji su u riziku moraju da piju doživotno.

Kako priroda može da pomogne u sprečavanju i lečenju dijabetesa?

– Prirodno gajena odnosno organska hrana ne sadrži otrove i ona je dragocena za očuvanje zdravlja. Jer, industrijska hrana obiluje toksinima koji uzrokuju pojavu gojaznosti, pa samim tim i dijabetesa iako još nisu otkriveni mehanizmi koji dovode do toga. Hrana koja sadrži otrove naručito je loša za žene koje planiraju da rađaju i trudnice. Što je koncentracija otrova veća to je njihov efekat lošiji.

Da li i lekovito bilje ima značaja u lečenju dijabetesa?

– Ja sam veliki pobornik primene lekovitog bilja u lečenju i prevenciji šećerne bolesti. Bioaktivna jedinjenja biljaka posebno su značajna kao dopuna terapije dijabetesa, jer deluju povoljno na stimulaciju sekrecije insulina, glukozne transportere i povećanje senzitivnosti na insulin.

Koje biljke su dobre za dijabetičare?

– U kliničkim studijama veoma dobre rezultate pokazali su cimet, kurkuma, amla, gorka dinja, piskavica, svertija, jambolska šljiva, kutki i srebrna svilenica, te one danas predstavljaju deo inovativne biljne kulinarske terapije koja u budućnosti može biti dopuna dosadašnjim antidijabetes terapijama. Jedno od iskustava (praćenje rezultata kod oko 200 pacijenata) ukazuje da se primenom prirodnih preparata koji sadrže navedena jedinjenja postiže regulacija glikemije kod 70 odsto pacijenata kroz redukciju HbA1C uz postepeno isključivanje ili korekciju doze oralnih hipoglikemika i insulina, a značajni su i efekti redukcije telesne mase.

Šta je još vaš savet onima koji već imaju dijabetes? Kako da ga na najbolji mogući način drže pod kontrolom?

– To je fizičko vežbanje, ali tu imamo veliki problem kod pacijenata sa dijabetesom jer mogu da budu suviše gojazni da bi vežbali ili mogu da budu previše stari za tako nešto. Ali postoje vežbe koje i oni mogu da rade. Recimo, da sednu ravno na stolici i probaju da odižu pete od poda bar desetak minuta. To angažuje mišiće listova, butinske i mišiće gluteusa. I već dosta insulina se tako troši. Kada radite ovu vežbu 15 odsto šećera u mišićnim tkivima na nogama padne, što dovodi do 60 odsto pada insulina u organizmu. Ovo je trivijalna vežba, svako može da je radi, a poboljšanje koje ona donosi je veliko.

Osobe sa dijabetesom mogu i aktivnije da vežbaju?

– Naravno, mnogo je bolje aktivnije vežbati ko može, čak i ekstremne sportove, poput trčanja. Šest minuta samo dnevno jakog fizičkog napora dovodi do osveženja za mozak, održava ga u dobroj formi, povećava neuroplastičnost moždanih ćelija, odnosno neurona. Neuroni tako bolje rade, povezani su, i mozak je u mnogo zdravijoj situaciji. I, naravno, uz fizičku aktivnost za dobre rezultate u kontroli dijabetesa poželjna je i odgovarajuća dijeta.

Kakva je situacija u Izraelu kada se radi o obolevanju od dijabetesa?

– U Izraelu imamo dramatičan porast dijabetesa ne samo kod starih i odraslih ljudi, već i kod dece do 14 godina dijagnostikujemo jako mnogo staračkog dijabetesa. Znači, ne tipa jedan 1, već dijabetesa tipa 2 koji je prirodan kod starijih ljudi.

Zašto je tako?

– Deca provode mnogo vremena na mobilnim telefonima, na netu, ne vežbaju, jedu sve i svašta, jedu mnogo šećera. U proseku jedno dete u Izraelu jede tri puta više šećera dnevno nego što su njegove telesne potrebe. I zato imamo gojaznost i imamo dijabetes.

Skupo oboljenje
Da li oboleli o dijebetesa imaju adekvatnu pomoć od strane lekara i zdravstvenog sistema uopšte?- Dijabetes je izuzetno skupa bolest i predstavlja veliki ekonomski teret, ne samo za obolele osobe i njihove porodice već i za društvo u celini. U evropskom regionu dijabetes je odgovoran za gotovo 10 odsto troškova u zdravstvu, te su i ulaganja u kliničke studije i nove terapije visoka i konstantna. Očekuje se da će do 2045. godine jedna od devet osoba imati dijabetes, od čega 90 odsto dijabetes tip 2.

(Pančevac/Novosti)

Dušan Borković na pobedničkom postolju u Marakešu