USVOJENA REZOLUCIJA O SREBRENICI!

NJUJORK – Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je danas sa 84 glasa „za“ Rezoluciju o uspostavljanju 11. jula kao međunarodnog dana sećanja na genocid u Srebrenici.

Protiv rezolucije je glasalo 19 država, dok je 68 bilo uzdržano.

Među uzdržanim zemljama bila i Grčka, koja je bar na neki način uspela da se izbori sa jakim pritiskom i ucenama Nemačke. Crna Gora je podržala rezoluciju.

Za sramnu rezoluciju glasale su: Albanija, Andora, Australija, Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bruneji, Bugarska, Zelenortska ostrva, Kanada, Čad, Čile, Kolumbija, Kostarika, Hrvatska, Češka, Danska, Džibuti, Ekvador, Egipat, El Salvador, Estonija, Fidži, Finska, Francuska, Gambija, Nemačka, Gvineja Bisao, Gvineja, Island, Indonezija, Iran, Irak, Irska, Italija, Japan, Jordan, Kuvajt, Letonija, Libija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malami, Malezija, Malta, Mauritanija, Mikronezija, Crna Gora, Mjanmar, Holandija, Novi Zeland, Niger, Severna Makedonija, Norveška, Pakistan, Palau, Poljska, Portugal, Katar, Južna Koreja, Moldavija, Rumunija, Ruanda, San Marino, Saudijska Arabija, Senegal, Sijera Leone, Singapur, Slovenija, Južna Afrika, Španija, Švedska, Švajcarska, Tunis, Turska, Ukrajina, Ujedinjeno kraljevstvo, Tanzanija, SAD, Urugvaj, Jemen, Zambija. 

U rezoluciji se podseća na presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojima je zločin u Srebrenici okarakterisan kao genocid.

Podseća se i da se 2025. navršava 30 godina od genocida u Srebrenici u kojem su 1995. izgubljena najmanje 8.372 života.

Naglašava se odgovornost država da okončaju nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i da krivično gone odgovorne za takva dela da bi se izbeglo njihovo ponavljanje i došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja.

U konačni tekst ubačena su i dva amandmana u kojima se ističe da se „krivična odgovornost po međunarodnom pravu za zločin genocida ne može odnositi na bilo koju etničku, versku ili neku drugu zajednicu u celini“, kao i „čvrsta posvećenost održavanju i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini“.

Obraćanje predsednika Vučića

– Nije lako govoriti posle Nemačke onih koji su inicirali ovu rezoluciju. Nemačka važi za najvažniju zemlju u Evropi. Pozivam sve one koji se nalaze u ovoj sali da glasaju protiv ove rezolucije. Zašto se donosi ova rezolucija? Pod broj jedan govorili su o individualno pravnoj odgovornosti, i onda vas pitam zašto se donosdi ova rezolucija. Ako se govori o tome onda je ona već isporeučena kroz optužnice.

– Pitanje broj 2, govorili su o pomirenju. Da li ova rezolucija donosi ikakvo pomirenje? Ne, to uopšte nije slučaj. Da li donosi pomirenje u region? Uopšte ne. Pitam stalnog predstavnika Nemačke zašto su krili sve pripreme za ovu rezoluciju?

– Znate šta se zarpavo desilo 24. marta u Savetu bezbednosti? Rekli su nam da ne gledamo u prošlost, a dva dana posle toga otkrili smo da su pripremali ovakvu rezoluciju ali koja se odnosila na događaje koji su bili pre 29 godina. Kad oni imaju političke potrebe mogu, a kad se neko drugi pominje u tom slučaju činjenice nisu važne. Kome je potrebna ova rezolucija i zašto baš u ovom trenutku? Zašto ti ljudi nisu govorili o genocidu koji su počinile njihove zemlje. Govorili su o holokaustu a to je jedini genocid koji su priznale UN.

– Zašto vam je bilo potrebno da vršite veliki pritisak na zemlje članove UN u prethodnih sedam dana. Zašto ste pretili državama članicama koje su htele da glasaju protiv  rezolucije? Da li su to vaše demokratske vrednosti.

– Nemačka predstavnica je rekla „mi podjednako žalimo sve žrtve“, a zašto te rečenice nema u ovoj rezoluciji? Da li će ovo da napravi podele u regionu? Da, podele će biti sve dublje. Da li će ova rezolucija da uspsotavi mir u budućnosti, imam dosta sumnje u to. Moraćemo naporno da radimo da bismo održali mir i stabilnost. I znam koji bi bio konačan rezultat našeg današnjeg rada. Ali čekam odgovor onih moćnih i velikih, i neko bi rekao arogantnih, zašto vršite toliki pritisak na zemlje članice u poslednjih sedam dana protiv jedne male zemlje kao što je Srbija?

– I dalje kao što vidite ima jedna mala zemlja sa Balkana koja se ne plaši da kaže glasno da ćemo da glasamo protiv ove rezolucije jer će ona da otvori pandorinu kutiju.

– Kako ćete da objasnite da je užasno ubijanje strašan masakr i strašan zločin, u kojem je ubijeno 8.000 ljudi veći od recimo ubijanja 20 miliona ljudi u Drugom svetskom ratu?

– Zašto ste usvajali te amandmane? Samo da pokušate da prikrijete pravu istinu koja stoji iza ove rezolucije? Ali, već smo imali sve osude, presude, sve je gotovo i završeno, a sada ponovo otvarate rane. Nema nikakvih drugih razloga, sem političkih.

– Ja lično sam otišao u Srebrenicu da se poklonim i položim svet, gotovo sam bio linčovan a dan kasnije sam pružio ruku onima koji su to organizovali. Ovde se ne radi o pomirenju, ovde nije reč o sećanjima, ovo je nešto što će samo da otvori stare rane i napravi potpuni politički haos, ne samo u našem regionu već i ovoj sali.

Predsednik Vučić je na kraju pozvao države članice da glasaju protiv ove rezolucije.

(Pančevac/Agencije)

Vučić na GS UN: Rezolucija o Srebrenici visoko politizovana, otvoriće Pandorinu kutiju