PETROVAC NA MLAVI – Da su godine samo jedan običan broj na papiru na svom primeru najbolje dokazuje i starina Staniša Vuksanović iz sela Dobrnje kod Petrovca na Mlavu. Sa svojig 87 godina, duboko je zagazio u devetu deceniju, ali vitalan kao da mu je trideset godina manje po svemu sudeći ući će i u desetu. Čitav život je vredno radio, od malih nogu, bio u inostranstvu a onda se skućio u domovini. Ipak on i sad radi, pa je tako i najstariji pčelar u svom kraju. Od pčelarstva ne odustaje iako su mnogi u neverici kad ga vide pod punom „ratnom“ opremom kod košnica.

Kad sam imao 12 godina, moj tadašnji učitelj me je naučio pčelarastvu. Od tada pa sve do dana današnjeg time volim da se bavim. Imao sam nekada i preko 150 košnica, ali sada sam ipak u godinama i taj broj malo sam smanjio. Rad oko pčela nije lak, ali ko ga zavoli onda ga zaista teško napušta. Bilo je i ujeda, ali na svu sreću nisam alergičan, meni je sve to više kao neko bockanje. Ne osećam ništa. Imao sam problem da nađem pomoćnika, jer je dosta njih bilo alergično, a tada svaki ujed može biti baš opasan, kaže ovaj pčelar za RINU.

Za sve mlade pčelare, deda Staniša ima jedan zlata vredan savet, kako bi njihovi prinosi bili veći svake godine. On sam u sezoni i dalje napravi na stotine kilograma meda i tvrdi da nema zdravije namirnice upravo od domaćeg srpskog meda.

Najbolje je da se drže dvojke, to znači dva pčelinja društva u košnici. To je mnogo produktivnije i isplativije, a prinosi su znatno veći. Posla ima dosta, ali može i da se zaradi. Ja sam ranije znao da iz jedne košnice izvadim čak 100 kilograma meda, to je ogroman prinos. Ljudi su se prvo smejali kad sam im pričao, a posle su ostajali u čudu kad sam im pokazao, kaže Staniša.

Nema nameru da odustane sve dok ga zdravlje i noge služe, kaže da ga je tako vitalnim i u poznim godinama zapravo i održao rad od kog nikad nije bežao. Njegovo domaćinstvo jedno je od najlepših u selu, a najviše je za sve ove godine ponosan na svoje kćerke koje ne bi, kako kaže, menjao ni za deset sinova.

Gledam danas ova omladina sve manje hoće da radi, hoće neke brze i lake pare, ali to nikada nije na dobro izašle. Samo ako se vredno i pošteno radi, može lepo i da se živi. Rad je napravio čoveka i održava ga, kaže ovaj starina.

(Pančevac/RINA)