PRASETINA 2.000, A JAGNJETINA 2.700 DINARA: Čačanski pečenjari u sezoni slava imaju pune ruke posla
Tokom svog putešestvija već je prešao ineteresantne i lepe predele u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Švedskoj i Finskoj
Tokom svog putešestvija već je prešao ineteresantne i lepe predele u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Švedskoj i Finskoj
Naš odvažni i plemeniti sugrađanin Dušan Milojkov putuje svojim biciklom od Brisela do Moskve, čime želi da skrene pažnju na talentovanu decu iz Regionalnog centra „Mihajlo Pupin“.
Bez obzira na razne izazove, poput kiše, vetra, jakog sunca, on usput doživljava i nezaboravne trenutke srećući brojne dobronamerne ljude, koje mu na razne načine pomažu do ostvarenja cilja.
Tokom svog putešestvija već je prešao ineteresantne i lepe predele u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Švedskoj, Norveškoj, iz koje je stigao u Švedsku, kako bi posetio njen glavni grad Stokholm, odakle je trajektom nastavio za Finsku i Helsinki.
Tu se, međutim, ispostavilo da iz Finske ne može da pređe u Rusiju, jer su svi granični prelazi zatvoreni.
I taman kada je pomisilo da odustane i vrati se u Srbiju, odlučio je da nastavi put drugom rutom, o čemu priča ekskluzivno za „Pančevac“.
– Nikako nisam spavao i loše sam se osećao, jer zna se, nije normalno spavati u sedećem stavu na stolici. Pa iako umoran i izlomljen neraspoloženje nije trajalo zbog toga, već zato što iz Finske ne mogu da idem u zemlju koja je majka genijalnih ljudi, а takva je i moja zemlja Srbija, zemlja genijalnih ljudi. Međutim nisam odustajao. Za mene avanturistu na biciklu divan će biti osećaj da odem u Rusiju, i sam prelazak njene granice značio bi još jednu moju lepu životnu epizodu, ali ona nije tamo gde bih želeo da budem, već tamo gde sam, tamo gde živim. Zašto mi se toliko išlo u Rusiju? Rusija nije obična zemlja, tо је zemljа heroja, čija je veličina žrtve zа оslobođenjе čitavog čovečanstva od fašizma nemerljiva. Zar to nije dovoljan razlog zašto sam u tu ogromnu zemlju hteo da idem i da je što bolje upoznam. U Rusiji је sve veliko: reke, gradovi, šume, polja,gradovi, šume, polja. Tamo su najveća nalazišta prirodnog gasa, minerala, ruda… Kao sportista, hteo sam da prođem bar kroz dve vremenske zone (ima ih devet), u kojima je siguran sam rođeno mnogo vrhunskih sportista – priča Dule.
On navodi da ratovi sužavaju prostor za normalan život normalnih ljudi pa mu je malo žao što je morao da menja maršrutu puta i da u tu najveću zemlju na planeti uđem iz Estonije, a ne iz Finske, jer Finska je uvela sankcije Rusima zbog problema oko Ukrajine.
– Rusija je bila najveća i dok se nije raspao SSSR, takva je ostala i posle ocepljenja Ukrajine, Uzbekistana, Kazahstana, Gruzije, Belorusije… Kada sam započeo moj projekat obilaska Evrope biciklom preskočio sam u plan da stavim Veliku Britaniju, аli Rusiju nije moguće izbeći. Оbići Evropu bez Rusije bio bi promašaj za mene. Еngleska i London mogu da čekaju susret sa mnom, ali Rusija nikako. Na moju žalost neću je moći obići celu, јер za toliku zemlju neću imati dovoljno slobodnih dana. Za upoznavanje te zemlje potrebno je godinu dana, a knjiga koju bih pisao o Rusiji bila bi deblja od svih mojih knjiga. Kako sam mogao Fincima sve to da objasnim kada me nisu hteli ni čuti? Da jesu, bilo bi dovoljno samo dim kažem: Zlo je danas aktivno, a dobro pasivno – pripoveda ovaj avanturista.
U Helsinkiju je do kasnog popodneva bio na stanici luke Tallink čekajući feribot koji ide u glavni grad Estonije Talin.
– More za vreme plovidbe nije bilo baš mirno, ali veliki talasi tako ogromnom brodu nisu mogli ništa. Njegova visina od jedanaest spratova i širina davali su sigurnost. Ta sigurnost povećana je i zbog velikog broja kamiona i automobila koji su se ukrcali na brod. Poseban kuriozitet je da sam jedino ja bio biciklom na tolikom brodu, što nije bilo u ranijim slučajevima. Sunce je na zapadu polako uzimalo svoj azimut kretanja ka horizontu kada je brod već pristao uz dok. О njemu sam znao samo da je glavni grad Estonije i ništa više, ali zato o Sankt Peterburgu i Мoskvi znam mnogo. Skroz nenaspavan sedeo sam do 19.30 minuta, posle čega sam se ukrcao na brod. Nakon dva sata, čim se brod usidrio seo na bicikl i odvezao sam se 25 kilometara do mesta koje se zove Muge, gde sam na stanici spavajući na klupi čekao jutro, kako bih nastavio putovanje prema ruskoj granici – priča Dušan.
(Nastaviće se…)
(Pančevac/J.Filipović)
Milojkova na putu od Brisela do Moskve viša sila zaustavila u Finskoj!
Milojkov spaja Brisel i Moskvu: Predah u Stokholmu sa Nobelom