VOLIM MOJE KRAVICE, A PONEKA KINTICA PADNE U DŽEP: Ljubenko sa planine Zlatar u sedmoj deceniji radi kao čoban!
Nova Varoš – Potraga za sezonskom random snagom sve je teža, potreba veća, a sve češće na takvim radnim mestima viđamo danas i penzionere. Dnevnice na pojedinim poljoprivrednim poslovima su čak I iznad 50 evra. U selu Radijevići podno Zlatara Ljubenko Šaponjić u sedmoj deceniji života radi kao čobanin na svom pašnjaku, čuvajući deset krava, i kako kaže oseća se kao sezonski radnik, a njegova dnevnica se meri belim mrsom.
– Oduvek sam voleo selo, još dok sam bio zaposlen, redovno sam dolazio na imanje i radio poslove koji su neophodni na mom imanju. Sada, kada sam u penziji, ja ne napuštam selo, volim ovo što radim, volim ove moje kravice, poneka kintica padne u džep, malo sira, malo kajmaka, po neko telence i to sve nije lose. Međutim, moram da priznam, da na letovanje ne idem, jer nemam kome da ostavim krave. Na svom pašnjaku imam deset krava, a čuo sam da su dobre dnevnice u pojedinim selima zapadne Srbije koji imaju više krava, a za 1000 evra bi ja išao da čuvam mesečno, prodao bi hove moje krave. Ovde stoku ne čuvam sam imam i pomoćnika psa koji me sluša, njegova dnevnica je dobar obrok”, rekao je za RINU Ljubenko Šaponjić.
Ovaj čobanin sa obronaka Zlatara ističe da je njegovo vreme od svitanja do sumraka, a kada je to potrebno radi i treću smenu.
– Moje radno vreme je izjutra od pet sati, pa do večeri, negde do devet, ali kad počnu krave da se tele, onda radim i preko cele noći, ali to ne biva stalno, već samo u vreme teljenja, uglavnom zimi. Inače, dok čuvam krave uzmem nešto da pročitam, a nekada su najnačitaniji i najmudriji ljudi bili čobani”, pojasnio je Ljubenko.
On je naglasio da je sve manje ljudi koji dolaze da rade sezonske poslove, posebno, kako je istakao mladi.
– Oni neće da rade sezonske poslove, ne vide sebe, ne vide perspektivu. Mi sada imamo asfaltni put, dobru infrastrukturu, to je trebalo da bude završeno još sedamdsetih godina prošlog veka da bi mladi ostali, međutim sada je dobro. Nekada je ovde bilo bespuće, pešačio sam šest kilometara nekada do Akmačića, pa autobusom do Nove Varoši. Sada je dobro, ja iako imam 69 godina čuvam krave, volim ih i čuvam kao malu decu”, zaključio je Ljubenko.
(RINA)
