Poslednjih dana ljudi padaju kao pokošeni od srčanog i moždanog udara. I sami lekari iz nedelje u nedelju konstatuju neočekivano povećan broj ovih stanja čak i među mlađom populacijom.

Takođe, lekari redovno upozoravaju da nagle promene vremena mogu uticati i na krvne sudove, kao i rad srca. Lekari upozoravaju i da srčani i moždani udar sve više pogađaju mlade.

Sa toplotnim talasom koji je pogodio ovih dana našu zemlju biometeorolozi upozoravaju na moguće srčane tegobe, ali i na osećaj malaksalosti i glavobolje.

Simptomi na koje morate odmah da reagujete
Dr Andrijana Ilić iz Hitne pomoć potvrdila je još jednom danas da je sve više mladih koji doživljavaju infarkt, te da je izuzetno važno da se on na vreme prepozna i da se na vreme adekvatno reaguje.

– Sve su mlađe osobe koje imaju akutne infarkte miokarda, što nije tipično. I kada se to desi budu jako uznemireni i uplašeni – kaže za RTS dr Andrijana Ilić iz Hitne pomoći.

Kada su u pitanju simptomi infarkta, prvi znak je jak bol u sredini grudi, koji se širi u levu ruku.

– Prvi simptom koji se javlja je jak bol u sredogruđu sa mogućim širenjem u levu ruku, u vilicu, u leđa, u stomak. Pacijenti su bledi, preznojeni, kratkog daha, ne mogu da leže, jako su uznemireni zbog toga – kaže dr Ilić.

Savetuje da tada, pre svega, treba pozvati Hitnu pomoć i biti saradljiv sa njima.

– Ljudi budu u panici tada, pa je zato potrebno biti saradljiv i dati što više informacija. Važno je i pacijenta postaviti u udoban položaj. Pacijent, koji oseća jak bol u grudima ne treba da hoda, treba da se štedi, treba da bude miran, jer će se njegove tegobe pogoršavati što je on u većoj panici – kaže dr Ilić.

Savetuje da se Hitna pomoć pozove sa prvim jačim bolom u grudima, koje prati preznojavanje i gušenje.

Na VMA unose dodatne krevete
Broj pregleda, ali i hospitalizovanih pacijenata je poslednjih dana za nekih 20 odsto veći nego pre mesec dana, izjavio je nedavno prof. dr Nemanja Đenić, sa Vojnomedicinske akademije (VMA) i dodao da su kapaciteti na VMA sto odsto popunjeni, čak je bilo potrebno uneti dodatne krevete kako bi svi pacijenti bili zbrinuti.

– Infarkta je bilo mnogo i moram da kažem da je bilo i mladih ljudi u sali za kateterizaciju srca. Više puta sam rekao, pacijenti u četrdesetim godinama postaju dosta česti u salama za kateterizaciju. Imam utisak da je način života, faktori rizika i sve ostalo što prati to daje danak u svemu tome. Naravno, imate i genetiku, ti ljudi koji imaju genetiku ili ljudi koji imaju neke druge pridružene faktore rizika, kao dijabetes, su u posebnoj opasnosti i apelujemo da oni budu oprezni i da češće posećuju svoje lekare – rekao je prof. Đenić za RTS.

(RTS)