Kupina se u Srbiji gaji na nešto više od pet hiljada hektara, a uz Mačvanski najveće površine pod ovim voćem su u Kolubarskom okrugu. Prema podacima popisa poljoprivrede 2023. godine kupina u Kolubarskom okrugu rađa na 1.111 hektara, a ovom proizvodnjom se bavi preko 3.600 ovdašnjih domaćinstava.

U valjevskim selima oko Stava, podno planine Medvednik, skoro da nema domaćinstva bez bar nekoliko ari pod kupinom. Ove godine i pored nepovoljnih vremenskih uslova mogu se pohvaliti izuzetnim kvalitetom. Hladnjačari trenutno kilogram plaćaju 150 do 170 dinara, dok je na samom startu otkupna cena bila 120 dinara za kilogram.

”Pošto nemam mrežu za zasenu, jer je velika površina, nove lastare nisam skraćivao i oni prave popriličnu hladovinu, što verujem da je zaštitilo veliki deo roda. Nema pregorelih plodova, ostali su zdravi. Imam sistem za navodnjavanje na parceli, ali ga nisam uključivao, nije bilo potrebe. Sama se borila i ja sam iznenađen kvalitetom!

Manji je rod nego prošle godine, ali u odnosu na druge kupinjake u okolini, kvalitet je ekstra. Do sada smo ubrali blizu tri tone, a koliko će biti do kraja berbe zavisi pre svega od vremena. Trenutna cena je 150 dinara za kilogram, da moram da plaćam radnike, to je ništa, a ovako mi beremo”, kaže Branko Petrović, kupinar iz valjevskog sela Bobova, čiji se zasadi prostiru na površini od oko 60 ari, pretežno čačanke i nešto sorte loh nes.

Kvalitetom ubranih plodova sorti tripl kraun i čester, koje gaji na hektar i po zadovoljan je i Duško Jevtić, proizvođač kupina iz Stanine Reke.
”Sigurno će za jedno 40 posto biti manje roda nego lane. Rod je manji zbog nedostatka vlage i suvog perioda u martu i aprilu, bila je i topla zima”, navodi Jevtić.

Ovogodišnja sezona berbe zaviće i od ekspozicije zasada, da li su postavljene mreže za zasenu, sistemi za navodnjavanje.
”Ja sam zadovoljan na moj kupinjak, imam 50 ari. Radim konvencionalnu proizvodnju, i imam dobar kvalitet i količinu kupine. Generalno, u kupinu se slabo ulaže, jer je ona godinama džabe.

Godine 2021. je imala cenu, pa je posle bilo loše, prošle godine katastrofa. I sama organska proizvodnja zabranjuje mnogo toga, a na sve to slabo se ulaže. Ljudi kažu ”ko zna pošto će biti, pa neka je ako rodi”, kaže Miodrag Matić, voćar iz Osečine.

Ova godina je, po rečima Jovana Milinkovića iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu, jako specifična za kupinu, koja je do sada odlično podnela sve vremenske uzlove, koji su je pratili od početka vegetacije.

”I pored sušnog perioda prinos i kvalitet plodova je čak iznad očekivanog. Mislim da kupina i dalje ima svoju perspektivu, jer se nalazimo u kraju gde se ovo voće proizvodi najviše u Srbiji. Iako cena varira iz godine u godinu, proizvođači ostaju verni njoj. Ove sezone su zadovoljni, kilogram u otkupu je 150 – 170 dinara, što pokriva troškove i mogu da zarade.

Kada imamo dve godine dobru cenu proizvođači podižu nove i obnavljaju stare zasade, smanjuju površine pod malinom a proširuju kupinjake”, ocenjuje Milinković, savetodavac za voćarstvo.

Najzastupenija i najrodnija sorta u ovdašnjim zasadima je čačanska bestrna, zatim tripl kraun, te loh nes.

(Agromedia)