Jubilarni 30. put u Vršcu najzančajniji pedagoški stručnjaci iz regiona raspravljali su o darovitoj deci i pokušali da nađu naučna rešenja kako unaprediti rad sa njima. Ovoga puta u fokusu je bilo pitanje koji su to faktori neuspeha kod darovitih i kako ih prevazići.
Darovita deca u Visokoj strukovnoj školi u Vršcu u fokusu su naučnog rada punih 30 godina. Najemninetniji stručnjaci iz regiona do sada su otvorili mnogo tema vezanih za darovitost i kako je pravilno podsticati i razvijati. Ovoga puta pokušali su da rsvetle faktore neuspeha kod darovitih i pronađu adekvatna rešenja.
“Mislim da je jedan ključni faktor što se tiče neuspeha je personalni sklop ličnosti. O ovoj temi se do sada poklanjalo malo pažnje jer se više obraćala pažnja na kognitivne dimenzije darovitosti, a danas smo svdeoci da ipak taj personalni sklop , motivacija, samoregulacija i taj self koncept je veoma značajan za postizanje vrhunskih rezultata”, smatra prof dr Ljupče Kevereski sa pedagoškog Fakulteta u Bitolju.
Jedan od čestih faktora neuspeha darovitih, kažu stručnjaci jeste činjeci da nisu prepoznati, a ukoliko i jesu a kasnije se ne radi na njihovom razvoju to može izazvati ozbiljne posledice kod pojedinca. Takođe kometencije onih koji rade sa darovitom decom često nisu adekvatne, pa rezultati izostaju.
“Sa druge strane dešava se i to da i roditelji odbijaju, to takođe nije redak primer, da odbijaju da svoje adrovito dete dalje usmeravaju i da na neki način ignorištu tu darovitost. Kada se to desi i utvrđeno je nekim ranijim istraživanjima– polovina dece koja su markirana kao nedisciplinovana i koja su imala neki ukor razerdnog starešine, direktora itd. zapravo polovina njih su bili potencijalno daroviti ali je ta darovitost bila zanemarena nije negovana. I onda dolazi do podbacivanja koje i može da ide u destrukciju i auto destrukciju”, objašnjava dr Danica Veselinov direktor visoke strukovne vaspitačko medicinske škole u Vršcu.
I dalje su, smatraju stručnjaci, daroviti u obarazovnom sistemu- zanemareni, a to nije slučaj samo kod nas u zemlji.
“Pohvalio bih inače i naš hrvatski školski sustav po pitanju dece sa posebnim potrebama, dakle postali smo puno senzibiliziraniji na to velike pomake vidimo i u školskom sustavu i u suradnji sa roditeljima. Međutim kada je reč o posebnim potrebama darovitih bojim se da još uvek kaskamo. Deca koja imaju određene teškoće u razvoju imaju pomagača u nastavi- asistenta, međutim daroviti još uveki nemaju mentora”, kaže prof dr Ante Kolak sa odseka za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
Kada je region u pitanju Makedonija je najdalje otišla u tretmanu darovitosti kod dece, jer se u ovoj zemlji trenutno radi na izradi nacionalnog koncepta za otkrivanje i rad sa darovitima od predoškolskog uzrasta do visokoškolskog.
Evo u kojoj situaciji vozilo može biti trajno oduzeto: Najavljene izmene uskoro stižu, vozači u Srbiji – oprez!
Vaterpolisti Srbije u finalu Olimpijskih igara