Ukrajina je najavila da neće produžiti sporazum o tranzitu ruskog gasa preko svoje teritorije, što je potez koji preti da dodatno destabilizuje energetsko tržište Evrope.

Ova odluka dolazi u trenutku kada su evropske zemlje već pod pritiskom da smanje zavisnost od ruskih energenata, u svetlu geopolitičkih tenzija izazvanih ratom u Ukrajini. Očekivani prekid snabdevanja predstavlja ozbiljan izazov za mnoge države članice Evropske unije, ali i za zemlje van EU koje su deo šire evropske energetske mreže.

Značaj ovog poteza Ukrajine se ogleda u činjenici da evropski planovi za prelazak na alternativne izvore energije i dalje nisu u potpunosti realizovani. Dok neke zemlje poput Nemačke i Francuske ubrzano povećavaju kapacitete za obnovljive izvore energije i tečnog prirodnog gasa (LNG), druge, poput Mađarske i Austrije, ostaju znatno zavisne od ruskog gasa. Stoga, predstojeći prekid snabdevanja preko Ukrajine mogao bi da izazove lančane reakcije na energetskom tržištu Evrope, a posledice bi mogle biti dalekosežne i dugotrajne.

Uticaj na Evropu
Za mnoge evropske zemlje, posebno one u Centralnoj i Istočnoj Evropi, ovaj prekid može dovesti do ozbiljnih problema sa snabdevanjem gasom. Ruski gas, koji je dugo bio oslonac evropskog energetskog sistema, još uvek igra ključnu ulogu u energetskoj stabilnosti mnogih zemalja, uprkos smanjenju uvoza tokom proteklih godina. Evropska komisija je postavila ambiciozan cilj da do 2027. godine potpuno eliminiše zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ali se postavlja pitanje da li će Evropa biti spremna da se suoči sa ovim izazovom već krajem 2024. godine, kada Ukrajina planira da zatvori gasovode za ruski gas.

Prema dostupnim analizama, prekid snabdevanja ruskim gasom preko Ukrajine mogao bi da izazove deficit od 45 do 73 procenata trenutnih isporuka, što bi primoralo mnoge zemlje da ubrzaju prelazak na alternativne izvore energije ili da se suoče sa ozbiljnim energetskim krizama. Za države poput Austrije i Mađarske, koje u velikoj meri zavise od ruskog gasa, ovo bi moglo značiti značajan porast troškova i potrebu za hitnim ulaganjima u infrastrukturu za uvoz tečnog prirodnog gasa iz drugih zemalja. S obzirom na to da su rokovi za izgradnju novih LNG terminala i infrastrukture dugi, postoji realna opasnost od privremenih nestašica ili drastičnog povećanja cena gasa u tim zemljama.

– Ipak, pitanje je koliko ova odluka ima realnu snagu, a koliko je samo deo političkog folklora. Svesni smo da do trenutka stupanja ove odluke na snagu ima još par meseci, a Evropa ima i više nego veliku sposobnost da pritisne Ukrajinu i nametne joj promenu ove odluke – ističe za Bizportal Željko Marković, stručnjak za energetiku.

Bitan faktor je i taj da je Rusija zainteresovana za obnovu ovog ugovora i da se, po izjavama državnih funkcionera, nada da će do pregovora sa Evropom doći.

Postoji i druga alternativa, odnosno potraga za drugim izvorima. Zato je Evropska unija počela pregovore sa Azerbejdžanom o uvozu veće količine prirodnog gasa, koji bi potencijalno mogao da prolazi kroz ukrajinske gasovode i da pomogne u tome da zemlja razorena ratom sačuva ulogu tranzitne zemlje za gas.

Azerbejdžan je povećao izvoz gasa u Evropu za 56 odsto u prvoj godini rata i zadao je sebi cilj da ga udvostruči do 2027. Ako se izvoz bude povećavao kao u prvih šest meseci ove godine, očekuje se da će do kraja 2024. isporuke u Evropu dostići 12,8 milijardi kubnih metara.

Uticaj na Srbiju
Za Srbiju, koja već nekoliko godina aktivno radi na diverzifikaciji svojih izvora energije, prekid snabdevanja ruskim gasom predstavljao bi minimalan izazov. S obzirom na to da Srbija ima ugovore sa Rusijom, prekid snabdevanja preko Ukrajine jedino bi mogao dovesti do povećanja cena na globalnom nivou, pa bi na taj način i Srbija bila pod pritiskom.

– Srbija svoj gas dobija pretežno iz Južnog, odnosno takozvanog Turskog toka, tako da ovakva odluka Ukrajine ne ugrožava našu zemlju ni na koji način – objašnjava Marković.

Sa druge strane, postoji šansa da bi se u ovoj situaciji naša zemlja suočila sa određenim političkim pritiscima.

Situacija koja bi verovatno napravila pometnju u evropskim krugovima, mogla bi da dovede i do pritisaka na našu zemlju da ubrza prelazak na alternativne izvore energije, poput LNG-a, što bi zahtevalo značajne infrastrukturne investicije i prilagođavanje energetskog sistema.

Ova situacija takođe može dodatno zakomplikovati političke odnose u regionu, s obzirom na to da bi pritisak na zemlje Zapadnog Balkana da se distanciraju od ruskih energenata mogao postati još jači.

– Dobra stvar po budućnost energetske sigurnosti za našu zemlju jeste činjenica da mi aktivno i neprestano radimo na diverzifikaciji naših izvora, kako ne bismo postali previše zavisni od jednog snabdevača. Tako postoje najave da nas u skorijoj budućnosti očekuje i dotok Azerbejdžanskog gasa – navodi stručnjak.

U svakom slučaju, Srbija će morati pažljivo da prati razvoj situacije i prilagodi svoju energetsku politiku u skladu s novim okolnostima na evropskom tržištu.

(Bizportal)