U novom „Pančevcu” – najvažnije informacije

Novo izdanje najstarijeg živog lokalnog nedeljnika u ovom delu sveta izlazi u petak, 6. septembra. Kao i uvek, „Pančevac” donosi aktuelne, proverene informacije, intervjue, fotoreportaže…

Tako, ovog petka u novinama možete pročitati: koje su ulice na Strelištu rekonstruisane i kako to utiče na javni gradski prevoz; na koji način je NIS podržao Muzičku školu „Jovan Bandur”; sve o početku školske godine u pančevačkim školama nekad i sad; kakva je bila sezona lubenica u naseljenim mestima; koliko krvnih grupa postoji i kako se razlikuju; da li je živnuo pančevački rokenrol; kakve su mere Vlade Srbije za bolji život građana; kako tačno predstojeći „Dani Vajferta” menjaju red vožnje autobusa i koje će ulice tokom te manifestacije biti zatvorene; sve o sportu i još mnogo, mnogo toga…

Između ostalog, zanimljiv razgovor vodili smo sa profesorom tehničkog obrazovanja i fotografom Zoltanom Bisakom. On nam je rekao da ga čitanje opušta i da mu omogućava da se isključi iz stvarnosti, odnosno da ode negde gde je sve čudesno i vrlo često suprotno od sveta u kome živimo. Dodao je:

– Rastužim se kada čujem kako većina dece ne želi da čita i da više voli da pogleda film. Činjenica je da brojna deca, ali i mnogo odraslih, ne znaju da čitaju, već samo da pročitaju šta je napisano. U školi nisam bio najbolji učenik, ali sam uvek bio među najboljima: kada se vratim mislima unazad mislim da nikada nisam dao sve od sebe u školi. Jednostavno, nije bilo potrebe; danas se kajem zbog toga, ali šta je, tu je.

Na pitanje šta ga je inspirisalo kada je bio mlađi, odgovorio je:

– Dok sam odrastao često sam putovao za Nemačku gde imam veliku rodbinu, ali mi je put u Rim i Vatikan 2001. godine stvarno otvorio oči ka čudima koja ljudi mogu da naprave i urade. Tada sam ujedno i uvideo koliko je pojedinac mali i prolazan, ali neizbežan u razvoju društva, a da ako želi da bude zapamćen mora da uradi nešto izvanredno. U Vatikanu sam na Trgu svetog Petra video tadašnjeg papu Jovana Pavla Drugog i osetio čist i neiskvaren uticaj jedne osobe na hiljade ljudi okupljenih oko njega i to kako osoba bez ijedne reči prenosi dobrotu na sve oko sebe. U tom trenutku sam znao da sam odabrao odgovarajuće zanimanje i da sam oduvek bio i biću do kraja života pedagog, to jest neko ko želi da pomaže drugima i da uči mlade naraštaje ne samo o opštim stvarima, već i o pravim vrednostima.

Bisak je prepoznatljiv i kao fotograf…

„Na putu”Zoltan Bisak

– Na mojim skorijim fotografijama mogu se videti obični ljudi u običnim situacijama, gde svetlo čini situaciju dramatičnom; nešto posebno u posmatraču mogu da izazovu i izrazi lica, ono čime se bave, ili, jednostavno, sama situacija izaziva pažnju. Većinu fotografskog vremena provodim u radu s mladim fotografima u Ivanovu i Pančevu pomažući im da prave bolje fotografije i da primete svakodnevne lepote koje ih okružuju – rekao je Zoltan Bisak.

(Opširnije u štampanom izdanju)

(Pančevac / S. Trajković)

FELJTON: Kako smo letovali od garaža do hotela