DANAS SLAVIMO SVETU VELIKOMUČENICU ANASTASIJU: Ona štiti žene, a evo šta je dobro uraditi
Moja najveća želja je da branim boje svoje zemlje Srbije na Olimpijskim igrama u Brizbejnu 2032 kaže zlatni Čigoja.
Moja najveća želja je da branim boje svoje zemlje Srbije na Olimpijskim igrama u Brizbejnu 2032 kaže zlatni Čigoja.
Iako je tek nedavno napunio deset godina, on jednostavno pleni i „razoružava” sagovornike svojim stavom, znanjem, elokventnošću, optimizmom i – čvrstom verom u uspeh. On je odličan mladi džudista, ali i matematičar, osvajač međunarodnih priznanja u sviranju harmonike, sjajan recitator… On je, u stvari, baš dobro dete! Ovo je priča o Radanu Čigoji, dečaku koji je svojim sjajnim uspesima na više „frontova” skrenuo pažnju na sebe.
– Ja sam u stvari, kao svaki dečak, prvo želeo da treniram fudbal, ali to zbog moje kilaže nije bilo realno. Onda sam želeo da se oprobam u nekom borilačkom sportu, pa sam tako počeo u Džudo klubu Jedinstvo iz Kačareva. U to vreme, zbog korone, niko drugi nije radio. Bilo mi je jako teško na početku, plakao sam zbog trbušnjaka i premeta preko glave, ali uspeo sam da savladam i te prepreke.
Foto: Privatna arhivaPosle tri meseca treniranja osvojio sam i prvo, nezvanično odličje, na takmičenju u Vršcu, a moje prvo pravo takmičenje usledilo je tek posle dve godine vežbanja. I odmah zlato. Bilo je to na školskom takmičenju u Stepanovićevu – gotovo u dahu priča Radan, dok nam pokazuje svoj dnevnik takmičenja u kome uredno zapisuje svaku borbu na tatamiju.
Od tog momenta se za dečaka iz Pančeva po prezimenu Čigoja pročulo širom Srbije. Radan je u kategoriji starijih poletaraca preko 50 kilograma nizao samo uspehe. Gotovo sa svakog takmičenja na kome je učestvovao vraćao se u Pančevo s medaljom oko vrata.
– Ma, bilo je i turnira na kojima sam gubio, ali sve je to sport. Džudo je kao igra šaha u kojoj je potrebno mnogo snage. Ovim sportom se bave samo pametni ljudi. Prvu zlatnu medalju, ako ne računam Školsku olimpijadu Vojvodine, osvojio sam na „Trofeju Beograda”. Najveća iskušenja do sada imao sam u septembru na turniru „Trofej Tamiša” u beogradskim „Šumicama”. To je bilo izuzetno jako takmičenje, čak 22 takmičara u mojoj konkurenciji, a rivali iz Bugarske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Srbije… Uspeo sam da pobedim, zlatnu medalju sam osvojio u poslednjim sekundama finalnog meča – s mnogo žara i iskrenosti prepričava junak naše priče svoja nezaboravna iskustva s tatamija.
Radan je nosilac zelenog pojasa, a u 2024. godini je ostvario zaista impozantan skor. Osvojio je trinaest zlatnih medalja, pet puta se na drugi stepenik pobedničkog postolja popeo sa srebrom oko vrata, a na dva turnira se okitio bronzanim odličjima.
– Odnedavno treniram u Džudo klubu Akademija „Jočić” iz Starčeva, a moja najveća želja je da branim boje svoje zemlje Srbije na Olimpijskim igrama u Brizbejnu, u Australiji, koje će biti održane 2032. godine – „razoružava” ovaj sjajni desetogodišnjak svakom svojom rečenicom.
Radan Čigoja nije samo odličan džudista. On je svestran dečak, a na svakom polju niže samo uspehe. Već kao šestogodišnjak je znao sve glavne gradove svetskih država, ali i zastave zemalja. Prošle godine je bio najbolji na školskom takmičenju iz matematike, srebrom se okitio na opštinskom, a bronzom na okružnom takmičenju.
– Uh, volim ja i fudbal. Kada igramo u školi, ja sam golman, bacam se kao mačka. Navijam za Zvezdu i naš Železničar. A kada se sastanu moja dva omiljena kluba, onda ipak više volim da pobedi „Želja”. Obožavam i američki fudbal. Pratim utakmice, znam sva pravila. Što se tiče škole, učetiljica Biljana Rodić je super, ne ljuti se na mene, valjda zato što dobro radim matiš. Ja sve pamtim na času, a matematika mi je omiljeni predmet. Volim i da pišem, a kažu da dobro i recitujem – uhvatio je Radan zalet i ne prestaje da oduševljava.
Ovaj dečak, paralelno sa četvrtim razredom Osnovne škole „Sveti Sava”, ide i u četvrti razred Muzičke škole „Jovan Bandur”. Svira harmoniku u klasi profesora Nemanje Grujića, a i na ovom polju može da se pohvali uspesima.
– Na jednom međunarodnom takmičenju sam osvojio drugo mesto, ali sada malo slabije vežbam. Džudo je izgleda preuzeo primat nad harmonikom. Kada imam slobodnog vremena, volim da se vozim čamcem i da pecam, s mojim deda Lakijem. Uz njega sam i prohodao i naučio da vozim bicikl… – dodaje naš mladi sagovornik.
Radan Čigoja – dečak za primer. Neko o kome će se tek pričati i pisati. Momčino, svaka ti čast!
(Pančevac/A.Ž.)
Novi Uspeh: Radan Čigoja osvojio srebro na Trofeju Voždovca
Radan Čigoja osvojio zlato na Kupu Žandarmerije