Kolege iz jedinih sestrinskih gradskih novina će se krajem maja setiti, a nas podsetiti da neprekidno izlaze već osamdeset godina. A na početku godine mi se zato podsećamo toga kako se na stranicama „Pančevca” nekada pisalo o jubilejima naših novina na rumunskom jeziku.

Ne sećaju se više ni današnji novinari „Pančevca” da su nekada u tipke na mašinama za kucanje njihove nekadašnje kolege lupale u sobama s velikim prozorima iznad nekadašnjeg „Kraša”, sajdžije i „Boja”, u Žarka Zrenjanina 1, gde je danas smeštena Galerija Bate Mihailovića, a kamoli da su nekada s kolegama iz „Libertatee” delili isti prostor nešto niže – u Žarka Zrenjanina 7. Ime ulice na sreću nije izmenjeno, a bilo je i takvih „genijalnih” ideja, možda i zato što mučeni Žarko nije doživeo da bude partizan, pa mu je ime spaseno u sukobu sa „četničarima”. A srećom, zahvaljujući tome što je „Libertatea” list nacionalne manjine, pa nije završila pod giljotinom privatizacije, kolege su uspele da u svom posedu očuvaju i stari prostor.

Foto: Pančevac

„Libertatea” uz „svoj” narod

Delili smo isti prostor, pa istu ulicu, ali i paralelnu sudbinu javnih glasila Socijalističkog saveza radnog naroda – čitaj: države, status jedinih gradskih glasila… Uvek smo gledali da se međusobno podržimo, bar kada je to bilo smisleno, svesni toga da su rumunske kolege, pored redovnih vlastodržačkih davljenja kojima su mediji na ovim prostorima uvek bili izloženi, bile ulivane i u kalupe namenjene nacionalnim manjinama.

Prvi broj Libertatee

Pa i to što je „Libertatea” počela da izlazi već 27. maja 1945. svedoči o tome da se i ovom nacionalnom manjinom, pored drugih u Vojvodini, što brže tada trebalo pozabaviti. S obzirom na to da je preteča „Mađar soa” pokrenut još 1944, „Libertatea” je čak i kasnila, iako se u tekstu u „Pančevcu” u čast 15-godišnjice glasila Rumuna kaže da se ovaj list rađao u vreme kada se još nije stišao plamen sa zgarišta. Odluku su, navodno, na inicijativu Jedinstvenog narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine, doneli kulturni i javni radnici rumunske nacionalne manjine u Alibunaru 13. maja. „Od tada pa sve do danas, ona je dosledan borac i veran tumač politike Saveza komunista i SSRNJ među rumunskom nacionalnom manjinom. Na svojim stranicama, list se u prvim godinama borio za mobilizaciju narodnih snaga za stvaranje demokratske, federativne zajednice ravnopravnih i slobodnih naroda, za obnovu ratom opustošene domovine, za sprovođenje u život odluka AVNOJ-a, za sprovođenje agrarne reforme, za uspeh izbora za Konstituantu…”

Neimenovana redakcija lista Libertatea na stranicama Pančevca povodom 15 godina izlaženja 30. Maja 1960. godine

Vlasti su očigledno bile svesne toga da je uspeh na izborima za Konstituantu (Ustavotvornu skupštinu FNRJ) u novembru 1945. bar u Vojvodini bio vrlo neizvestan. I pored predanog rada na terenu i toga što su svi oni čija bi kuglica tupnula o dno „ćorave kutije” znali da im se crno piše, protiv Narodnog fronta je glasalo skoro 15 odsto žitelja pokrajine. Ali ipak je to bila ubedljiva pobeda, koja je, između ostalog, otvorila put i agrarnoj reformi, što je podrazumevalo i otimačinu zemlje od „narodnih neprijatelja”.

Ni o vremenu iskušenja, posebno za narod čija je matica ostala iza gvozdenog zida nakon Informbiroa, autor neće otvoreno progovoriti, ali je jasno na šta je mislio kada je napisao: „Kasnije, kada ja naša zemlja bila napadnuta sa strane sa koje se najmanje nadala, ’Libertatea’ je nepokolebljivo bila uz svoj narod, uz državno i partijsko rukovodstvo i činila sve da se istina čuje i preko granica naše zemlje.”

I najzad, tek pred kraj teksta saznali smo da je pod okriljem novina objavljeno i više od 314 naslova raznoraznog štiva, da redovno izlazi i dečji list „Bukurija kopilor” i časopis za književna i kulturna pitanja „Lumina”. Nažalost, iako je anonimni autor ustvrdio da je sve to stvorilo uslov da iz rumunske nacionalne manjine izrastu sjajni pesnici, pripovedači, naučni radnici…, nijednog nije naveo, a ispod fotografije redakcije nikoga nije potpisao.

„Naš” i jedan od najznačajnijih

Biće sigurno interesantniji tekst koji je u „Pančevcu” usledio za 20-godišnjicu „Libertatee” s priznanjem da je ovaj list uspeo da postane neizostavni deo Pančeva jer je njegov jubilej „jedan od najznačajnijih među nama. (…) 27. maja 1945. u Vršcu je odštampan prvi broj ’Libertatee’, lista namenjenog svim jugoslovenskim građanima čiji je maternji jezik rumunski. Za proteklih 20 godina izašlo je 1.172. brojeva ’Libertatee’ koji se danas izdaje u prosečnom tiražu od 5.600 primeraka što u potpunosti zadovoljava potrebe njenih čitalaca. (…) ’Libertatea’ im pomaže da svoj maternji jezik obogaćuju i usavršavaju, da prate njegov prirodni razvitak, da ga koriste i govore isto onako dobro kao što ga govore stanovnici susedne i prijateljske Rumunije.” Ipak, nije se propustilo da se navede da je od 428 knjiga koje je „Libertatea” izdala prva bila Titova „Borba naroda porobljene Jugoslavije”.

Naslovna strana Pančevca povodom 20 godina izlaženja sestrinskog gradskog lista Libertatea 1965. godine

Na kasnije jubileje „Pančevac” uglavnom neće reagovati, ali će na naslovnoj strani objaviti prigodan tekst sa šturim, samo istorijskim podacima.

U međuvremenu smo prošli zajedno još nekoliko država, uključujući čak i jedan rat. SSRN je odavno ugašen, a po uzoru na evropsku praksu izdavač novina postao je Nacionalni savet, uz sve benefite, ali i „klackalice” kada te finansira država. Ali jasno je sledeće: „U nizu drugih jubileja, jedan od najznačajnijih među nama svakako je jubilej Novinsko-izdavačke kuće ’Libertatea’ u Pančevu.” Pa ćemo i mi ovaj tekst završiti rečima autora iz 1965: „Naše najsrdačnije čestitke slavljenicima i naše najbolje želje za njihov dalji plodan i koristan rad.” Dodajemo da im želimo i slobodan rad jer „Libertatea” i znači „sloboda”, a i lepo je da to novinari požele drugim novinarima. I stvarno na kraju obećavamo da ovo neće biti jedino pisanije o jubileju „Libertatee”. Biće još podsećanja na ono što svi imamo zajedno.

(Pančevac / Nevena Simendić)

Nova štamparija u NIU „Libertatea” – podstrek izdavačkoj delatnosti

NAŠ GOST NOVINAR VALENTIN MIK: 25 godina radnog staža u nedeljniku Libertatea!