Vlada Srbije je u aprilu prošle godine zabranila uvoz peleta, na inicijativu Ministarstva energetike. Odluka je stupila na snagu 13. aprila s periodom važenja od 90 dana, a na isti period zabrana je produžena u julu, oktobru i decembru, da bi bila ukinuta ovog meseca.

Nezvanično, EU je zapretila Srbiji da ne štiti svoje proizvođače! Ova mera će svakako obradovati građane koji kao energent koriste prerađene drvene opiljke jer će u narednom periodu doći do smanjenja cene na tržištu peleta. Naime, sada će se formirati cena u skladu s tržištem, a ulazak novih „igrača” će svakako pozitivno uticati na vrednost koju za tonu treba da plate krajnji korisnici.

Trenutno se za drveni pelet plaća između 30.000 i 34.000 dinara po paleti (1.050 kilograma), a sama cena zavisi od kvaliteta (prva ili druga klasa energetske vrednosti) – kvalitetnije je skuplje. Biljni je daleko jeftiniji, ali je kod nas njegova upotreba znatno manja od peleta koji je proizveden od drveta. Zanimljivo je to da je tržište peleta (namerno ili ne) bilo podložno raznim uticajima.

U poslednjih nekoliko godina država je bila prinuđena da reaguje na različite načine kako bi obuzdala haos koji je nastao usled suludog rasta cene ovog energenta. Da podsetimo, naši sugrađani koji se greju na čvrsta goriva imali su pre dve godine velikih problema jer je cena drveta i peleta otišla u nebo.

Rat u Ukrajini je zbog straha od nestašice gasa doveo do toga da pelet dostigne cenu od 45.000 dinara po toni. Tada je Vlada Srbije donela odluku o privremenoj zabrani izvoza peleta i određenih drvnih sortimenata za potrebe proizvodnje čvrstih goriva na bazi biomase. Razlog je veoma jasan – nestašica nastala usled povećanog izvoza i potrebe stanovništva za snabdevanjem prouzrokovanim krizom na svetskom tržištu energenata drastično je podigla cenu.

Nelojalna konkurencija

Cena se stabilizovala prošle godine na oko 290 evra po toni. A onda je država, kako bi sačuvala srpsku proizvodnju peleta, donela Uredbu o zabrani uvoza. Zbog nedavnih prirodnih katastrofa Hrvatska praktično poklanja drvo svojim drvoprerađivačima da bi očistili svoje šume, što je dovelo do pojeftinjenja peleta u regionu. U Crnoj Gori firme koje proizvode pelet dobijaju drvo iz koncesija, tako da oni mogu sebi da priušte da jeftinije naprave pelet nego što je to slučaj kod nas. Takođe, kad je reč o ovoj branši, mnogo je jeftinije i u Bosni i Hercegovini.

Sve u svemu, država je preduzela mere kako bi sačuvala srpske proizvođače. Sada kada je slobodno tržište ponovo na snazi, prema rečima direktora kompanije za preradu drveta „Bioenerdži point” Mladena Stojadinovića, ova odluka će negativno uticati na domaću proizvodnju jer će iz susednih država stizati mnogo jeftiniji pelet, prenose prestonički mediji.

On smatra da će domaći proizvođači morati da zatvore proizvodnju. Problem je to što na cenu peleta indirektno može da utiče država jer ona utiče na cenu resursa, struje, goriva, a u okolnim državama su sve te cene znatno niže nego kod nas, ističe Stojadinović.

Kvalitet pre svega

Krajem februara ove godine Evropska komisija je pokrenula istragu protiv „Hrvatskih šuma” (HŠ), kompanije u državnom vlasništvu, koja je nudila netržišne cene nekim hrvatskim drvoprerađivačima koji su s njom potpisali ugovor o otkupu drveta i time stvorila nelojalnu konkurenciju.

Uz to, ona nije državi platila isključivo pravo upravljanja i komercijalnog korišćenja hrvatskih javnih šuma, što se može smatrati ekonomskom prednošću u odnosu na privatne šumovlasnike. Slučaj Hrvatske nije pogađao domaće tržište upravo zbog zabrane uvoza peleta, ali u budućnosti bi jeftin hrvatski pelet mogao da dođe i na naše tržište. Vredi istaći da privrednici već godinama insistiraju na donošenju pravilnika o kvalitetu peleta, koji bi bio jedna od bitnih stvari koje će urediti tržište i dati osnovu tržišnoj inspekciji da kontroliše uvoz.

Kako kažu, neretko se dešava da na deklaracijama piše jedno, a unutra se nalazi nešto sasvim drugo.
Bilo kako bilo, dolazi sezona kupovine peleta za narednu godinu i bilo bi dobro sačekati i videti da li će cene ići niže nakon usvajanja gorenavedene uredbe. Za razliku od prethodnih godina, ne treba žuriti i plašiti se nestašice. Izvesno je da će ga biti dovoljno. Možda će uskoro doći i onaj iz Ukrajine i Rusije, ali je iluzorno očekivati da će cena biti kao pre šest godina – 180 evra po paleti.

(Pančevac/Z.St.)