Na tržištu rada u Srbiji vlada ozbiljan manjak kvalifikovanih zanatlija – vozača, varilaca, stolara, električara, vodoinstalatera i drugih majstora. Njihove zarade rapidno rastu, a poslodavci se sve teže nose sa izazovom da zadrže ravnotežu između plata deficitarnih radnika i visokoobrazovanog kadra. Rešenja su razna: od fleksibilnog radnog vremena, posebnih ugovora, pa do isplata „na ruke”.

Međutim, slaba je vajda od toga. Srbija je nekada imala odlične majstore, ali ih je slabo plaćala i tokom tranzicije izgubila. Mnogi su otišli u penziju ili u inostranstvo, gde zarađuju i tri puta više. Mladi, svesni njihovih iskustava, nerado biraju zanate, iako ti poslovi danas donose zarade u rangu inženjera ili programera. U trenutku kada osnovci završnih razreda biraju buduće srednje škole, podaci pokazuju da interesovanje za zanatske smerove ostaje veoma nisko.

Uprkos velikoj potražnji i visokim zaradama roditelji i deca i dalje prioritet daju gimnazijama i četvorogodišnjim školama koje vode ka fakultetima. Razlozi su duboko ukorenjeni – društvena percepcija da su zanati „manje vredni”, strah od fizičkog rada, kao i nedostatak informacija o realnim mogućnostima za zaradu i brzo zaposlenje. Mladi još uvek ne vide zanate kao karijeru sa perspektivom, iako tržište rada pokazuje suprotno.

Osmaci beže od zanata

Struka ističe da među mladima vlada mišljenje da zanat ne donosi budućnost i nadležni u državi bi morali snažnije da promovišu deficitarna zanimanja, jer zanatske usluge ne samo da su dobro plaćene već postaju nezamenjive. Ako ovome pridodamo i razvoj veštačke inteligencije, sasvim je jasno da će u bliskoj budućnosti veliki broj zanimanja gotovo nestati s tržišta rada. Mnogo će vremena proći dok tehnološki magovi ne budu napravili robota koji će moći da otčepi kanalizacionu cev. Procene pokazuju da Srbiji nedostaje oko 20.000 vozača i 30.000 zanatlija različitih profila. Građevinske firme, na primer, ne mogu da popune ni osnovne potrebe – na 143 oglasa za varioca javilo se samo trinaestoro ljudi. S druge strane, zarade majstora su sve više: vodoinstalateri dostižu 2.000 evra, vozači u međunarodnom transportu do 3.500 evra, dok električari i tesara prelaze 1.000 evra.

Zanatska znanja u nestajanju

Vozači su među najtraženijima, ali su i najraznovrsniji – od gradskog i turističkog prevoza do međunarodnog teretnog saobraćaja. Zarade variraju od 80.000 dinara do 250.000, zavisno od vrste prevoza i firme. Poslodavci ih dodatno motivišu boljim vozilima, turama i pogodnostima. Drugi razlog manjka stručnog kadra u auto-prevozništvu jeste preskupa obuka, pa mnogi zainteresovani kandidati ne mogu da je plate, a s druge strane uslovi rada nisu dovoljno primamljivi da privuku mlade ljude da se opredele za tu profesiju. Trenutno iz stručnih škola godišnje dolazi oko 1.000 učenika koji su završili smer za vozača, a neophodno nam je između 4.000 i 5.000 vozača godišnje. S druge strane, u građevinarstvu je posebno teško naći iskusne tesare. Neretko firme angažuju penzionere jer nema mladih, a oni koji dođu – brzo odlaze. Problem je što ni stariji majstori nisu više ono što su nekad bili, sebičniji su! Retko prenose znanje, što dodatno ugrožava razvoj mladog šegrta. Zanimljivo je da se plate tesara kreću iznad 100.000 dinara mesečno, što je u rangu profesorske plate u školama.

Pančevac/Z.St.