Da bi bio pravno važeći, mora biti sastavljen u skladu sa zakonom. Greške u formulaciji, nejasni uslovi ili nedostatak određene dokumentacije mogu da dovedu do spora ili poništenja ugovora. U nastavku su informacije koje su vam potrebne ako planirate da nekretninu poklonite ili je primite na poklon.

Šta podrazumeva ugovor o poklonu nepokretnosti?

Reč je o pravnom ugovoru kojim se nekretnina prenosi bez naknade, dok su učesnici u ugovoru živi. Ugovor mogu da zaključe i fizička i pravna lica.

Ugovor o poklonu je pravno validan samo ako postoji izričita saglasnost obe strane i jasna namera da se nekretnina pokloni. U odsustvu te namere, ne može se govoriti o poklonu, već o nekoj drugoj vrsti pravnog odnosa.

Ako poklonoprimac svojim postupcima pokaže ozbiljan nivo nezahvalnosti prema poklonodavcu, ovaj može da zatraži poništenje ugovora. Rok za podnošenje tužbe je tri godine od dana kada je do takvog ponašanja došlo.

Ko može da zaključi ugovor o poklonu nepokretnosti?

Za sklapanje ovog ugovora, poklonodavac mora da biude potpuno poslovno sposoban, dok poklonoprimac ne mora.

Pravila zavise od uzrasta:

1. Deca mlađa od 14 godina ne mogu da prime nekretninu kao poklon bez prethodnog odobrenja roditelja ili staratelja. Ako postoji saglasnost, dete ima pravo da koristi nekretninu, ali ne snosi odgovornost za poreze i održavanje. To ostaje na roditeljima ili starateljima.

2. Maloletnici stariji od 14 godina mogu samostalno da potpišu ugovor o poklonu nepokretnosti. Međutim, roditelji ili staratelji i dalje imaju pravo da prate sadržaj ugovora i reaguju ako procene da ugovor nije u interesu deteta.

Priprema za ugovor o poklonu nepokretnosti

Pre nego što se pristupi sastavljanju ugovora, potrebno je utvrditi pravni status nepokretnosti. To obično radi advokat, kao deo pravne provere.

Na primer, ako živite u vojvođanskoj prestonici i treba vam pomoć oko sastavljanja ugovora, advokat Novi Sad je praktičan izbor zbog dostupnosti, lokalnog uvida u praksu i lakšeg organizovanja overe i sastanaka.

Ono što je najvažnije u svemu je da se utvrdi da li na nekretnini postoje hipoteke, zabeleženi sudski postupci ili druga ograničenja. Takođe, treba proveriti da li neko drugi ima upisana prava na toj nepokretnosti, kao i da li je ona legalizovana i uredno evidentirana u katastru. Bez toga, overa ugovora i prenos vlasništva nisu mogući.

Nakon što su sve pravne provere završene, poklonodavac i poklonoprimac definišu sadržaj ugovora u skladu sa dogovorom. Advokat zatim taj dogovor formalizuje u dokument koji je pravno ispravan.

Nakon što su sve odredbe ugovora dogovorene i dokument je spreman, sledi njegova overa kod javnog beležnika. Overa se može obaviti isključivo kod notara koji je nadležan za opštinu u kojoj se nepokretnost nalazi. Tamo se proverava sadržaj ugovora i potvrđuju potpisi ugovornih strana.

Koliki je porez na poklon nekretnine i kada se ne plaća?

Kada neko dobije nekretninu na poklon, u većini slučajeva mora da plati tzv. porez na prenos apsolutnih prava. Ipak, postoje izuzeci u zavisnosti od toga ko prima poklon.

– Ako je poklonoprimac u prvom naslednom redu (na primer, roditelj ili dete), porez se ne
plaća.

– Za osobe iz drugog naslednog reda (npr. brat, sestra), porez iznosi 1,5% od tržišne
vrednosti.

– Za sve ostale, stopa poreza je isto 2,5%.

Tržišnu vrednost nekretnine procenjuje Poreska uprava. Ukoliko se ne slažete sa tom procenom, postoji mogućnost žalbe i traženja izmena u rešenju.

Može li se ugovor o poklonu nepokretnosti opozvati?

Ugovor o poklonu nepokretnosti može biti poništen ako postoji saglasnost obe strane, ako su prekršeni uslovi definisani ugovorom ili ako su se okolnosti u međuvremenu značajno promenile.

Za poništenje je potreban pisani sporazum, potpisan od strane oba učesnika u ugovoru. Nakon toga, neophodno je podneti nov zahtev katastru za upis promena u vlasništvu.

Postoje i slučajevi kada poklonodavac može samostalno ďa pokrene poništenje:

– Ako poklonoprimac ne postupa u skladu sa dogovorenim uslovima, zanemaruje nekretninu ili se ponaša uvredljivo prema osobi koja je poklon dala;

– Ako poklonodavac ostane bez osnovnih sredstava za život, a poklon više ne može da mu priušti ono što mu je potrebno za osnovnu egzistenciju.

Zakon omogućava poklonodavcu da pokrene sudski postupak za opoziv ugovora u roku od tri godine od trenutka kada je došlo do nezahvalnog ponašanja. U određenim slučajevima, poklonoprimac takođe može da traži poništenje ako poklonodavac ne poštuje ugovorene obaveze.

(Pančevac/Objketiv)