Vakcinacija predstavlja jedno od najvećih dostignuća savremene medicine i javnog zdravlja. Zahvaljujući vakcinama u prethodnim decenijama suzbijene su ili u potpunosti iskorenjene mnoge bolesti koje su nekada odnosile hiljade života godišnje. Uprkos tome, u poslednjih nekoliko godina svedoci smo porasta nepoverenja u vakcinaciju i sve većeg broja dece koja nisu vakcinisana prema obaveznom kalendaru imunizacije.
Taj trend izaziva ozbiljnu zabrinutost među zdravstvenim stručnjacima jer ugrožava kolektivni imunitet i otvara prostor za povratak epidemija bolesti za koje se verovalo da su pod kontrolom. Prema podacima dostupnim početkom školske 2024/2025. godine, čak oko 9.000 đaka koji su krenuli u prvi razred nije primilo vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubeola (MMR vakcina) ili je vakcinisano samo delimično. Situacija je posebno zabrinjavajuća imajući u vidu činjenicu da su prošle godine registrovana čak 884 slučaja morbila, a da je 97,6 odsto obolele dece bilo nevakcinisano.
Ovi podaci jasno pokazuju da je izostanak imunizacije direktno povezan sa širenjem bolesti koje se mogu sprečiti jednostavnom i dostupnom merom – vakcinacijom. Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” izneo nedavno poražavajući podatak da je u 2024. godini 15,7 odsto mališana ostalo bez prve doze MMR vakcine, dok je drugu dozu primilo svega 9,2 procenta dece. Podsećanja radi, MMR vakcina se daje u dve doze – prva u prvoj godini života, a druga neposredno pre polaska u školu. Time se obezbeđuje dugotrajnija i jača zaštita, kako pojedinca, tako i celokupne populacije.
Kada obuhvat vakcinacijom padne ispod 95 procenata, kolektivni imunitet biva narušen i virus malih boginja lako pronalazi put do nevakcinisanih. Zakonski okvir u Srbiji jasno definiše vakcinaciju kao obavezu. Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, vakcinacija protiv određenih zaraznih bolesti je obavezna za svu decu. Roditelji ili staratelji dužni su da omoguće imunizaciju deteta, a ukoliko to odbiju, predviđene su novčane kazne. Takođe, nevakcinisanoj deci može biti ograničen upis u kolektivne ustanove poput vrtića i škola, upravo radi zaštite druge dece i osoblja od potencijalnog širenja zaraze. Ovakve zakonske mere nisu usmerene na kažnjavanje, već na očuvanje zdravlja cele zajednice. Posledice nevakcinacije mogu biti višestruke.
Na individualnom nivou, dete koje nije primilo vakcinu izloženo je ozbiljnom riziku da oboli od malih boginja, bolesti koja može izazvati komplikacije poput upale pluća, upale mozga, pa čak i smrtnog ishoda. Na kolektivnom nivou, nevakcinisana deca predstavljaju most za širenje virusa među onima koji zbog zdravstvenih razloga ne mogu da prime vakcinu, kao što su deca sa oslabljenim imunitetom ili hroničnim bolestima. Na taj način odluka pojedinca da ne vakciniše svoje dete direktno ugrožava najranjivije članove društva.
Ukoliko se trenutni trend nevakcinacije nastavi, postoji realna opasnost da se broj obolelih od morbila i drugih bolesti naglo poveća, što bi predstavljalo ozbiljan udar na zdravstveni sistem i bezbednost građana.
Pančevac/Z.St
