Zimsko računanje vremena ove godine počinje u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra. U 3 ujutru časovnici se vraćaju jedan sat unazad, na 2, čime se završava letnje računanje vremena.

Iako se godinama unazad pričalo da hoće i da je inicijativa i zvanično pokrenuta pred organima Evropske unije, sada je više nego jasno da se pomeranje kazaljki neće ukinuti, bar ne u narednim godinama.

Ovogodišnje pomeranje u odnosu na prethodne godine je najranije, a 26. oktobra sat je pomeren poslednji put pre 11 godina.

Ideja je u početku bila jednostavna – manja potrošnja električne energije zahvaljujući dužim danima. Međutim, ta računica danas deluje prevaziđeno, ali praksa nije ukinuta.

Evropska komisija je 2018. godine pokrenula inicijativu za ukidanje pomeranja sata, ali dogovor o tome da li zadržati letnji ili zimski režim nikada nije postignut, a dokle god se EU ne dogovori, i Srbija će nastaviti sa dosadašnjom praksom.

Istraživanja pokazuju i drugu stranu. Osim što više ne donosi značajnu energetsku korist, pomeranje sata ima i negativne efekte po zdravlje: manjak sna, smanjenu koncentraciju, češće saobraćajne nesreće, pa čak i veći rizik od srčanih tegoba. Ipak, svake godine kazaljke okrećemo napred i nazad.

Kako se lakše prilagoditi promeni vremena?

Ako želite da ublažite negativne efekte promene sata, možete:

– Postepeno menjati ritam spavanja nekoliko dana ranije – leći i ustajati 15–30 minuta kasnije ili ranije.

– Izbegavati kofein i obilne obroke pre spavanja.

– Provoditi više vremena na dnevnoj svetlosti, naročito ujutru.

– Održavati stabilnu rutinu odlaska na spavanje i buđenja.

Gde se u svetu pomera sat, a gde ne

Danas čak 110 od 192 države u svetu primenjuje prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena (najviše države u Evropi i Severnoj Americi), dok se ne primenjuje u Rusiji, Kini, Japanu, Južnoj Koreji i većini afričkih zemalja. Belorusija i Gruzija takođe su se odlučile za stalno isto vreme tokom cele godine, prenosi “Nešnal džiografik”. U Evropi se rasprava o ukidanju letnjeg vremena vodi godinama, ali odluka još nije doneta. U Srbiji još nije donet zakon o ukidanju promene vremena.

Island je izuzetak – zbog ekstremnih razlika u dužini dana i noći tokom godine, ova praksa mu ne donosi korist. Zemlje na ekvatoru, gde ima približno isto dnevnog svetla tokom godine, nemaju razlog da pomeraju sat, dok se u SAD vreme ne menja samo u Arizoni i na Havajima, dok sve ostale savezne države prelaze na letnje i zimsko vreme.

Finska je više puta pozivala na ukidanje ove prakse nakon što je 70.000 građana potpisalo peticiju, jer razlike u dužini dana značajno variraju – u Finskoj dan u junu traje 18,5, a u decembru samo 5,5 sati, dok u Grčkoj leti dan traje 14,5, a zimi 9,3 sati. Dakle, iako su obe zemlje u istoj vremenskoj zoni, efekat letnjeg računanja vremena nije isti.

(Pančevac/Objektiv)