Poznati smo po tome da obavljanje važnih stvari često ostavljamo za poslednji momenat: jedna od veoma bitnih „operacija” koje je neophodno izvršiti jeste priprema za zimu, koja nam je pred vratima

Niske spoljne temperature zahtevaju zagrevanje stanova i kuća i dok korisnici daljinskog grejanja mogu da budu zadovoljni ili ne isporukom toplotne energije resornog javnog preduzeća, svi oni koji se greju na čvrsta goriva sami moraju da se pobrinu za to da njihovi kotlovi, instalacije i dimnjaci budu spremni.

Zato skrećemo pažnju na to da je ovo trenutak za prevenciju požara i trovanja ugljen-monoksidom, što se, ne plašimo nikoga, dešava ako nije sve pod kontrolom. Jer neprohodan dimnjak može izazvati požar u kući, a loša ventilacija dovesti do trovanja ugljen-monoksidom, koji je bez mirisa i boje. Obaška što neispravna peć može smanjiti efikasnost grejanja i povećati troškove. Naravno, za stručne akcije uvek treba pozvati stručnjaka, u ovom slučaju dimničara, koji treba da očisti i pregleda dimnjak, ložište i ventilaciju.

Osigurati nesmetan protok dima i gasovaFoto: Milan Šupica

Dimničar će ukloniti čađ i smolu koji su se nakupljali u dimnjaku tokom prethodne sezone, proveriti njegovu prohodnost kako bi se osigurao nesmetan protok dima i gasova i otkloniti prepreke poput ptičjih gnezda, lišća ili građevinskih ostataka.

Potom, obaviće vizuelnu inspekciju peći za centralno grejanje, kamina ili šporeta na drva, proveriće spojeve i vrata na peći – da li dobro dihtuju i da li postoje oštećenja, a deo njegovog posla je i testiranje funkcionalnosti: da li peć pravilno sagoreva gorivo i da li se dim pravilno odvodi. Sledi provera ventilacionih otvora u prostorijama gde se nalaze grejna tela, odnosno osiguravanje dotoka svežeg vazduha kako bi se sprečilo stvaranje ugljen-monoksida.

Dobar dimničar, a pričali smo o svemu ovome s jednim od te fele koji nije hteo da se imenom i prezimenom „reklamira preko novina” jer, kako je rekao, „već imam mnogo posla” – neće po obavljenoj inspekciji tek tako otići iz vaše kuće. On uvek savetuje članove domaćinstva o pravilnom loženju i izboru goriva: važno je da se loži, ako je to moguće, drvo s malim procentom vlage i da se nikako ne spaljuju plastika, tekstil i otpad.

Ložiti drva s malim procentom vlageFoto: Milan Šupica

Iz iskustva tvrdi da se mora voditi računa o redovnom održavanju i preporučuje sledeću kontrolu za šest meseci ili tokom narednog leta. Kaže da domaćine upozori na to da ga u slučajevima povrata dima, sumnje na začepljenje i mirisa čađi moraju obavezno pozvati, ako treba i usred noći. Naravno, sve nas zanima i koliko pomenute usluge koštaju. Naš sagovornik nije hteo da iznese konkretne brojeve, jer „em se ne radi u svakoj kući isti posao, em sigurnost života ukućana nema cenu”, ali da s obzirom na inflaciju i „poskupljenja svega – rad dimničara nije skup”.

On procenjuje da u Srbiji nema više od trista dimničara, a da ih je u Pančevu tek nekoliko. Razlog je taj što je ovo fizički zahtevan posao, često se radi klečeći i na otvorenom po svim vremenskim neprilikama; zahteva koncentraciju, ozbiljnost i posvećenost. Škole za ovaj posao više ne postoje, „samo neki kursevi u Beogradu”. On je zanat nasledio od oca, koji mu je još dok je bio mali rekao da „ljudi vole da vide dimničara jer donosi sreću, ali bolje uči škole”.

Nije ga poslušao i ne kaje se. Lepo mu je kada vidi zadovoljne domaćine i uvek se nasmeje kad se prolaznici, pošto ga na ulici u „uniformi” vide – uhvate za dugme.

(Pančevac / S. Trajković)

IZAŠAO „PANČEVAC”: Pročitati, od korice do korice