Dr Nenad Margitin: Kada rendgen, kada ultrazvuk, kada skener

Mnogi bi da idu na skener kada im je dovoljan i rendgen. Mnogi ne vole zračenje, pa bi da izbegnu i rendgen i skener, a radije bi na ultrazvuk. Neki veruju samo magnetnoj rezonanci. A nemali broj ljudi plaši se „kapsule” kod magnetne rezonance, a nije im svejedno ni da uđu u prsten skenera, a ne mogu da podensu zvuk nijednog od dva aparata.

Ipak, najbolje je da o izboru radiološke dijagnoze odluči lekar. Dijagnoze imaju nekada i svoj logičan sled. Čak i aparati sa  iks zracima sve manje zrače, a ni „tuneli” višu nisu tako uzani, pa ni toliko klaustrofobični. Doktor Nenad Margitin, radiolog iza kojeg su dve decenija iskustava kao specijaliste u Opštoj bolnici Pančevo, u Zavodu „Pančevac” radi preglede i ultrazvukom, i rendgenske i one na skeneru, to jest kompjuterizovanu tomografiju. O tome da je skener za dijagnostiku dovoljan u velikom broju slučajeva, čak i bez kontrasta, govorio nam je u prethodnom broju. A koja metoda će biti izabrana, zavisi od simptoma, indikacija, stanja, uočene promene…

– Na primer, skener u 95 odsto slučajeva daje vrlo preciznu dijagnozu oboljenja i promena na kičmenom stubu. U manjem postotku i kada postoji potreba za operativnim lečenjem, neophodan je magnet kičmenog stuba koji će nam omogućiti da tačno odredimo da li disk oštećuje nerv ili ne i da li postoji potreba za operacijom. Doduše, i skener vidi nerv, ali ne može da ga sagleda u stopostotnom procentu zato što je nerv vrlo tanane strukture – objašnjava doktor Margitin.

Na skeneru u Zavodu „Pančevac” maksimalni kvalitet slike koji omogućava preciznu dijagnostikuFoto: Pančevac / R. Đerić

• Iako skener može u velikoj meri da sagleda mozak, kičmeni stub, pluća, organe u stomaku, kao što su jetra, slezina, bubrezi, nadbubrezi, rekli ste nam da je za prostatu i ženske polne organe na prvom mestu dijagnostika magnetnom rezonancom.

– Skener može i kod ovih organa da uoči promenu, ali ne i dokle je ona prodrla, za razliku od magneta. A za debelo crevo najpreciznija je ipak kolonoskopija, pošto skener ne vidi ni zid ovog organa. Kod drugih organa, pomoću skenera u 80 odsto slučajeva može da se uoči da li je u pitanju bilo benigna, bilo maligna promena. Promene se sagledavaju i komparativno – i na ultrazvuku, i na skeneru, i na magnetu, i na osnovu kliničkog pregleda, i naravno, na osnovu laboratorijskih rezultata, kako bi se postavila konačna dijagnoza.

• Da li je za veliki broj dijagnoza dovoljan i rendgen?

– Rendgen ne može, za razliku od skenera, da vidi cela pluća, jer su vrhovi skriveni iza srca ili iza dijafragme. A skener omogućava da se vide promene u celom području, kao i one minimalne, ispod veličine od pet, šest ili sedam milimetara.

Brzi rendgen celog tela u Zavodu „Pančevac”Foto: Pančevac / R. Đ.

Ali zdravi ljudi koji žele da dođu na skrining pluća mogu da na osnovu rendgena budu mirni jedno vreme. Rendgen se radi i kod ljudi kod kojih je uočljiva neka zapaljenjska promena na osnovu laboratorije, koji kijaju, kašlju. Tada nije neophodan skener, ali ako upala pluća dugo traje, ako neko u porodici ima osobe obolele od malignih bolesti, posebno od karcinoma pluća, ako je u pitanju pušač s više od 20 cigareta na dan, ako neko radi u rizičnoj zoni, a Pančevo je skoro celo rizična zona, po pravilu je kandidat za skener. U tom slučaju primenjuje se niskodozni skener pomoću kojeg se i s manjim dozama zračenja, doduše većim od onih na rendgenu, mogu sagledati i manje promene na plućima. U Zavodu „Pančevac” rade se i skener i rendgen celog tela. Rendgenom se snimaju i kosti, a za meka tkiva, poput ligamenta, služi nam ultravzuk.

• Za koja snimanja je još pogodan ultrazvuk? I traži li on posebne pripreme?

– U Zavodu „Pančevac” pacijenti mogu da urade ultrazvuk svih mekih tkiva, štitaste žlezde, paraštitastih, pljuvačnih, limfnih žlezda, krvnih sudova vrata, ruku, nogu, stomaka, ultrazvuk stomaka koji obuhvata pregled jetre, slezine, pankreasa, žučne kese, žučnih puteva, bubrega, nadbubrega, aorte u B modu bez doplera, kada vidimo da li pacijent ima proširenu aortu ili ne. Radiolog daje i grubu ultrazvučnu dijagnostiku ženskih polnih organa. Kod muškaraca se pregledaju bešika i prostata na osnovu čega se može dati urološka terapija. A ultrazvuk dojke, kao i mamografiju, kod nas radi doktorka Aleksandra Stijaković.

Poželjno je da se ultrazvuk stomaka radi posle gladovanja od šest do osam sati jer će to sprečiti da žučna kesa u momentu pregleda bude puna. Takođe, mokraćna bešika, kada se pregleda bilo na ultrazvuku, skeneru ili magnetu, mora da bude puna sadržaja, to jest urina, jer ako je prazna, to je praktično zgužvana kesa, na kojoj se ništa ne vidi.

• Za šta je dovoljan ultrazvuk?

– Za dijagnostiku nekih promena primenjuje se određeni redosled. Često najpre ide rendgen, pa ultrazvuk, pa skener, pa magnet. Taj redosled omogućava da se jedna promena sagleda iz više uglova. Snimak i sa ultrazvuka i sa skenera omogućava da se komparativnom metodom, sa sigurnošću od 90 odsto, opiše kakva je promena u pitanju.

• A kada je u pitanju snimanje dojke?

– Ultrazvuk je metoda koja se u svetu primenjuje kao deo redovnog pregleda dojke, uz samopregled, jer je jednostavan, ne zrači i vrlo brzo nam daje saznanja s visokim stepenom sigurnosti da li postoji neka promena. A mamografija može da vidi da li postoje evenutalno mikrokalcifikacije, poput kamenčića, tačkica, a da se potom na tom mestu onda uradi i biopsija koja će dati konačnu dijagnozu da li je u pitanju maligna promena ili ne. Magnet se upotrebljava kao supervizija, da se, na primer, uoči opseg promena. Ali o dijagnostici dojke sigurno će vam detaljnija pojašnjenja dati doktorka Stijaković.

Precizne slike na mamografu u Zavodu „Pančevac”Foto: Pančevac / R. Đ.

• Da li primena pojedinih metoda u radiologiji zavisi i od toga da li ima zračenja i kolika su?

– Između dva snimanja na skeneru trebalo bi da prođe bar neki mesec. Kod onkoloških pacijenata, kod kojih se prati efekat terapije, skener se radi najčešće na dva do tri meseca. Na magnetnoj rezonanci nema zračenja, ali se ona radi po preporuci lekara specijaliste ili radiologa, koji na osnovu prethodnih snimanja nije mogao da odredi preciznu dijagnozu, ali je za mnoge pacijente ova vrsta pregleda veoma neprijatna. Pored osećaja klaustrofobije, i pored toga što novi aparati imaju mnogo širu cev, i neprijatnog zvuka, snimanje magnetom traje dosta dugo, često i duže od sat vremena. A najduže snimanje skenerom je uglavnom do 20 minuta. U tom periodu, u jednom aktu, skener može da snimi i celo telo, za razliku od magneta.

• Kakve aparate poseduje Zavod „Pančevac”?

– Trenutno imamo dva ultrazvučna aparata visoke klase, firme „Dženeral elektrik”, koji mi radiolozi volimo jer je u pitanju firma koja aparate pravi da rade, a ne da izgledaju. Oni daju vrlo oštru sliku. Rendgen je marke „hofman”, nekada vodeće nemačke firme za ove aparate. Skener marke „filips” je 64-slajsni aparat više klase, koji nam pruža maksimalni kvalitet slike. A posedujemo i mamograf koji ima izrazito preciznu sliku. Znači, imamo opremu koja nama radiolozima omogućava pouzdanu dijagnostiku.

( Pančevac / N. S.)

Dr Nenad Margitin: Skener prati bolest, ali je i za preventivu

Novi lekar u Zavodu Pančevac: Upoznajte dr Kovijanića