U decembru vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju čak četiri velike slave: Vavedenje Presvete Bogorodice, Svetog Alimpija Stolpnika, Svetog apostola Andreja Prvozvanog i Svetog Nikolu Čudotvorca.

Obilčaji za slavu su brojni i razlikuju se od više faktora: kog Svetitelja praznujemo kao zaštitnika kuće, ali i od dela zemlje, jer je nasleđe raznoliko i bogato.

Tradicija nalaže da se krsna slava prenosi sa kolena na koleno, to jest sa oca na sina, dok žene udajom uzimaju muževljevu krsnu slavu.

Vavedenje Presvete Bogorodice – 4. decembar
Ovaj praznik u narodu je poznat kao: Vavedenje ili Uvođenje Presvete Bogorodice u hram.

Baš ovog dana obeležava se sećanje na događaj kada su Joakim i Ana doveli trogodišnju Mariju u Jerusalimski hram, da služi Gospodu. Smatra se jednim od Bogorodičnih praznika i izuzetno je poštovan.

Običaji i rituali su strogi i prenose se sa kolena na koleno, priprema se kolač, koljivo i pali slavska sveća. S tim da praznik pada u vreme Božićnog posta, sprema se stroga posna trpeza sa ribom, pasiljem, kupusom, posnim pitama i salatama.

Vrlo je važno da se na dan slave ne rade teški poslovi, jer se smatra da se činjenjem istih stvara greh.

Vavedenje se posebno smatra zaštitničkim praznikom za devojčice i žene. Mnoge majke tog dana vode decu u crkvu „na uvod“, radi blagoslova.

Sveti Alimpije Stolpnik – 9. decembar (Alimpijevdan)
Sveti Alimpije je bio asketa koji je živeo „na stubu“ (stolpnik), u stalnoj molitvi, pa je postao simbol istrajnosti, strpljenja i podviga.

Ovaj datum predstavlja slavu stočara i zemljoradnika. Sveti Alimpije Stolpnik se u narodu smatra zaštitnikom doma, ognjišta i stoke.

Kao i sve slave u decembru, obeležava se postom.

Za ovu slavu važno je da se kolač lomi zajednički uz molitvu, a vino se preliva preko kolača za napredak kuće.

Tradicionalno se ne obrađuje zemlja i ne radi u polju, jer se veruje da svetac može kazniti nemar.

Sveti apostol Andrej Prvozvani – 13. decembar
Sveti Andrej bio je prvi Hristov učenik, pa otuda naziv „Prvozvani“. U narodu važi kao zaštitnik putnika i ribara.

S tim da je slava u decembru, slavi se posno uz kolač, koljivo i sveću. Takođe ovaj datum predstavlja početak „vučjih dana“, kada se ništa ne šije, ne para i ne reže, kako vukovi ne bi činili štetu stoci.

Tako da je na ovaj datum strogo zabranjeno raditi poslove sa vunom, koncem i makazama, kao i da se seku stabla, jer ovaj svetac štiti šume i lovce.

Za ovu slavu domaćice često stavljaju pšenicu da klija (koja se koristi na Badnji dan).

Po nekim predanjima, deca treba da pojedu med ili orahe za jačanje zdravlja uz molitvu Svetom Andreju.

Sveti Nikola Čudotvorac – 19. decembar
Sveti Nikola Čudotvorac, Nikoljdan, predstavlja najčešću srpsku slavu. Sveti Nikola, episkop iz Mire Likijske, zaštitnik je putnika, pomoraca, siromašnih, dece i mnogih zanata.

Za ovu slavu se kaže: „pola Srbije slavi, pola ide na slavu“.

Pošto pada u Božićni post, trpeza je posna. Najčešće se priprema riba, pa pasulj, kupus, posne pite, salate, suvo voće.

Kolač se preliva vinom i lomi uz molitvu. Koljivo se priprema od kuvane pšenice kao simbol vaskrsenja i večnog života.

Po narodnom verovanju, domaćin tog dana simbolično „vozi brod“, pa se pazi da ne bude svađa ili nervoze u kući i predanje kaže da buka i svađa u kući može prizvati nesreću.

Iako se Sveti Nikola u svetu vezuje za lik „Deda Mraza“, kod Srba postoji stariji običaj darivanja dece i siromašnih baš na ovja praznik.

(Pančevac/Informer)