Veljko Paunović je, nakon što je vodio Orlove na utakmicama protiv Engleske u Londonu i Letonije u Leskovcu, dogovorio saradnju na duži period sa Fudbalskim savezom Srbije.

Tako je zvanično počela, nadajmo se, duga i uspešna saradnje Paunovića i FSS.

Novi selektor je, podsetimo, nakon što je Dragan Stojković Piksi podneo ostavku posle poraza od Albanije u Leskovcu, dobio poziv od FSS. Nije razmišljao da li bi trebalo da prihvati mogućnost da sedne na klupu seniorske reprezentacije, nakon što je pre 10 godina sa mladom selekcijom, uzrasta do 20 godina, na Novom Zelandu osvojio Svetsko prvenstvu.

Mnogi su očekivali i nadali se da će ovaj trenutak ranije da se dogodi, ali kako je sam selektor govorio još pre utakmice protiv Engleske, nije kasno da fudbaleri iz generacije koju je vodio do titule na Mundijalitu, zajedno sa nekim iskusnijim i nekim mlađim igračima, napravi nešto lepo i u seniorskom timu.

Paunović je u uvodnim razgovorima sa predstavnicima FSS, pre svih, generalnim sekretarom Brankom Radujkom, insistirao da se prihvati posla u reprezentaciji istog trenutka i da se dogovori saradnja koja bi značila da će kao selektor završiti kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, a da nakon toga počne priča o njegovom dugoročnom ostanku na poziciji šefa stručnog štaba nacionalnog tima.

Posle utakmice protiv Letonije nije bio spreman da na konferenciji za medije obeća da će ostati selektor, ali utisak je da se to nije dovodilo u pitanje.

Ko je Veljko Paunović?

Veljko Paunović je tvorac najvećeg uspeha srpskog fudbala. Sa reprezentacijom Srbije do 20 godina je 2015. godine postao šampion sveta, srušivši Brazil u finalu.

Real Ovijedo je vratio u Primeru posle 24 godine.

Samo ovo je dovoljno da se zaključi kako Veljko Paunović ima šampionski DNK.

Ljubav prema fudbalu nasledio od oca

Paunović je rođen je u Strumici, tadašnjoj Jugoslaviji, 21. avgusta 1977. godine.

Oženjen je i ima četvoro dece, dve ćerke i dva sina, a interesantno je da svo četvoro treniraju fudbal.

Ljubav prema “najvažnijoj sporednoj stvari na svetu” je nasledio od oca, čuvenog Partizanovog defanzivca Blagoja Paunovića. Blagoje je nosio crno-beli dres od 1965. do 1975. godine i upisao 451 utakmicu u timu iz Humske.

Karijeru počeo u Partizanu

Veljko je prošao sve mlađe kategorije Partizana, a za prvi tim je debitovao u sezoni 1994/95. Upisao je 13 utakmica i postigao jedan gol.

Usledila je selidba u Španiju, gde je igrao Marbelju, pa za Atletiko iz Madrida, sa pozajmicama u Majorki i Ovijedu. Bio je takođe član Tenerifa, Hetafea u Almerije, kada je Španija u pitanju.

Takođe je u Nemačkoj bio član Hanovera, u Rusiji Rubina iz Kazanja, a u Americi Filadelfije.

Trenersku karijeru je započeo 2012. godine kao selektor Srbije do 18 godina.

Posle reprezentativnog statusa, trenirao je Čikago Fajer, Reding iz Engleske, Gvadalaharu i Tigres iz Meksika, kao i Real Ovijedo iz Španije.

Najveći uspeh u istoriji srpskog fudbala

Kalendar je pokazivao da je tog dana 20. jun 2015. godine. Srbija na dalekom Novom Zelandu igrala finale Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina protiv velikog Brazila.

Prethodno je Srbija poražena od Urugvaja, a zatim je u grupi savladala Mali i Meksiko. U osmini finala je savladana Mađarska, a u četvrtfinalu SAD. U polufinalu je ponovo Mali bio mali.

U velikom finalu velika i drama. Srbija je povela golom Staniše Mandića u 70. minutu. Brazil je preko Andreasa Pereire izjednačio tri minuta kasnije.

Trijumf i svetsko zlato Srbiji je doneo Nemanja Maksimović u 118. minutu. Dva puta su u akciji koja je prethodila golu srpski reprezentativci proturili loptu kroz noge Brazilcima.

Deo tih igrača danas čini ili je do nedavno činio seniorsku reprezentaciju Srbije. Tu su Predrag Rajković, Srđan Babić, Miloš Veljković, Sergej Milinković-Savić, Nemanja Maksimović, Saša Zdjelar, Mijat Gaćinović, Andrija Živković, Vanja Milinković-Savić, Marko Grujić.

(Objektiv)