U poslednje vreme sve više je priče o tome koliko su za ljudsku ishranu zdravi proizvodi od pataka i gusaka.
To važi i za meso, jaja, pa čak i za mast od tih pernatih životinja, koje pritom uz malo sreće i povoljnije uslove uopšte nije tako teško proizvoditi.

Travnjak začas pretvore u blato

Među još uvek malobrojnim uzgajivačima ove korisne živine je i Mira Milošević, koja sa suprugom Radovanom i ortakom Savom Babićem drži nekoliko stotina jedinki na čuvarnici nadomak Milja, naselja na dunavskoj obali, južno od Vojlovice i Starčeva.
– Ovo je posao kao stvoren za one koji ne vole baš mnogo da rade – dovoljno je samo ujutro i uveče dati im kukuruza i sveže trave, ako je ima, a usput im razbacati sena tek da nisu u blatu. A dvorište u kojima su one uvek ga je prepuno, jer ga patke i guske buškaju kljunovima, dok su svaku, do poslednje travke, poodavno iščupale. Obožavaju da se kupaju i ne mogu da dočekaju da im sipam vodu. Sve vreme su napolju, ne računajući period dok su bile male, koji su provele u zatvorenom. Ali to njima očigledno uopšte ne škodi, jer su poznate kao veoma zdrave životinje – kaže Mira.
Oni trenutno imaju oko 120 gusaka i 250 pataka, koje pojedu 50 kilograma kukuruza dnevno.
– Držimo čisto bele patke i guske. I veoma su tražene, jer meso u sebi nema koncentrata, niti bilo kakvih antibiotika, a staro je najviše do šest meseci. Kada su u pitanju guske, one očišćene budu teške oko pet kilograma, dok patke dođu do tri kilograma. Sve se traži, ali guska je korisnija jer, pored perja, možeš da topiš mast, koja se maže na hleb poput svinjske, a i lek je za bronhitis. Inače, te životinje su u principu nepoverljive, ali mene poznaju od prvog dana, pa se, kad mi čuju glas, odmah javljaju, a kad drugi uđu, beže. Problem je neko vreme bilo to što su ih napadale lasice, ali imamo dobre pse čuvare – puline, koji tim zverčicama ne daju da priđu – navodi ova uzgajivačica.

Nose jaja i zimi

Njen ortak u ovom poslu Sava Babić, koji na Zelenoj pijaci prodaje proizvode od pomenutih pernatih životinja, slaže se da patke i guske nije teško uzgajati, kao i da su koristi višestruke: jaja, meso, džigerica, mast, perje, pa čak i od peruške može da se pravi plovak za pecanje.
– Pačja jaja su veoma cenjena, jer imaju veći sadržaj masti i više dobrog holesterola i kalorija nego recimo kokošja jaja. Njihov ukus je puniji i bogatiji, a sadrže i više vitamina, proteina, omega 3 kiselina i gvožđa. Što se uzgoja tiče, veoma je jednostavan, a važno je znati da su patke izuzetno društvene životinje, pa je poželjno gajiti ih u većem broju. Najbolje je da, recimo, na četiri-pet ženki ide jedan mužjak, ne zbog jaja, već zbog pačića. Što se toga tiče, prednost uzgoja pataka je to što one ležu jaja tokom čitave godine, čak i zimi – naglašava Babić.

On potvrđuje i to da su, kada je reč o uzgoju pataka, zahtevi relativno niski jer, suprotno nekim mišljenjima, tim plovkama nije neophodan ribnjak u kom bi se kupale.
– Biće da im je sasvim dobro da brčkaju i u bazenčiću, a pritom mnogo vole da su na otvorenom, pa im nije neophodan objekat. Neretko, čak i kada ga imaju, i po ciči zimi spavaće na otvorenom. To je dokaz da su izuzetno izdržljive. U svakom slučaju, biće zadovoljne manjom prostorijom za koju je najvažnije da je provetrena i suva, bez promaje, ali i da može da ih zaštiti u slučaju kiše i vetra. Patke spavaju na podu i biće im dovoljna prostrta slama, a nisu im neophodne kutije da se gnezde – navodi uzgajivač.

Čiste i bašte od gamadi

Babić dodaje da ako neko želi da ima pačiće, treba da zna da im je neophodna toplota nekoliko prvih nedelja dok im ne izraste pravo perje.
– Prve dve nedelje treba im davati hranu za piliće, koju mogu da jedu i odrasle patke, kao i grašak, zelenu salatu, lisnato povrće, pa i lubenicu i krastavce. Za sve drugo snaći će se same na otvorenom. Tako je još jedna velika prednost to što će patke očistiti vašu baštu od puževa i larvi, iako treba pripaziti, jer će gaziti i jesti mlade biljke, ali i korisne životinje u bašti kao što su gliste i žabe – kaže proizvođač.
Ovaj uzgajivač navodi da patke izležu jaja nakon pet do šest meseci starosti i nastavljaju da ih legu nekoliko godina.
– Uz pravilnu negu, patka može živeti desetak godina. Nakon što prestanu da legu jaja, i dalje će jesti puževe i insekte, obogaćivati vašu baštu ili travnjak azotom, ali i biti zabava za čitavu porodicu dok ih gledate kako brčkaju u bazenu ili se rvaju u travi – ističe Babić.
On kaže da i dobro jato gusaka treba da na pet ženki ima jednog mužjaka.
– Parenje počinje u januaru i to je najbolje u vodi jer doprinosi dobroj oplodnji. Jaja počinju da nose početkom februara, a ako se legu prirodnim putem, početkom marta, kada sama guska sebi očupa perje i napravi gnezdo, u kojem se obično nađe 13 do 15 jaja. Prirodan način je da guske leže na jajima četiri nedelje, a kada izađu mladi, trebalo bi ih radi bezbednosti držati u kutijama nekoliko dana i onda ih vratiti majkama. Birići s majkom odlaze na pašu i tako se hrane, a one ih dobro čuvaju, u slučaju napada pasa lutalica ili lisica brzo ih odvode u vodu. Tokom godine trebalo bi ih nekoliko puta čerupati zbog perja, ali se to slabo praktikuje, jer je cena perja veoma niska, pa nema računice – napominje ovaj proizvođač.

Jordan Filipović