Direktor Banatskog kulturnog centra svojim poduhvatom reizdanja kapitalnih dela Dobrivoja Nikolića, Jovana Erdeljanovića i Dušana J. Popovića, vratio je narodu Banata njegovo lično ime i prezime.

KIKINDA – Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, svojim poduhvatom reizdanja kapitalnih dela Dobrivoja Nikolića, Jovana Erdeljanovića i Dušana J. Popovića, vratio je narodu Banata njegovo lično ime i prezime.

On je na taj način pokazao kako se kroz knjigu čuva duh jednog naroda, zašto je važno poznavati sopstvene korene i kako je jedno malo mesto poput Novog Miloševa postalo svetionik srpske kulture, prenosi RTV.

Postoje ljudi koji u knjigama vide samo hartiju, a postoje i oni koji u njima vide životnu snagu čitavog naroda. Jedan od takvih je Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra.

Njegova misija nije bila samo da vodi instituciju, već da iz dubokih arhiva Matice srpske „izvuče“ duh Srba u Banatu i vrati ga onima kojima pripada — današnjim generacijama. Godinama su kapitalna dela o prošlosti Banata bila dostupna samo istraživačima u retkim fondovima. Vlahović je prepoznao da narod bez poznavanja sopstvenog porekla liči na drvo bez korena. Njegov izdavački poduhvat vratio je u život tri ključna stuba banatske istoriografije.

‘’Svojim poduhvatom reizdanja kapitalnih dela Dobrivoja Nikolića, Jovana Erdeljanovića i Dušana J. Popovića, vratili smo narodu Banata njegovo lično ime i prezime. Na taj način pokazujemo kako se kroz knjigu čuva duh jednog naroda, zašto je važno poznavati sopstvene korene i kako je jedno malo mesto poput Novog Miloševa u stvari svetionik srpske kulture’’, istakao je Vlahović.

Zahvaljujući Vlahovićevom entuzijazmu, Novo Miloševo je postalo epicentar očuvanja srpskog identiteta. On je dokazao da kultura ne mora biti rezervisana za velike metropole — ona živi tamo gde postoji volja da se sačuva plamen tradicije.

Reizdanja Nikolića, Erdeljanovića i Popovića danas se nalaze u domovima širom Vojvodine, ali i u rasejanju. One su most koji povezuje prošlost sa budućnošću, a Radovan Vlahović je inženjer koji je taj most ponovo izgradio, ciglu po ciglu, stranicu po stranicu.

‘’Borba za očuvanje našeg identiteta je oduvek bila kultura’’, kratko je poručio Vlahović.

Banat više ne ćuti o svojoj prošlosti. Banat sada govori glasom nauke, istorije i ponosa, zahvaljujući čoveku koji je verovao da se u starim rukopisima krije ključ za našu budućnost.

(RTV)