Padavine su stigle u važnom periodu za ratare, ali dugotrajna suša već je poremetila pojedine agrotehničke rokove. Velimir Radić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže za RTS da je uljana repica najugroženija, dok kod ječma i pšenice još ima vremena za setvu u optimalnom roku.

Dugotrajna suša uticala je na pomeranje i smanjenje obima pojedinih agrotehničkih operacija, a Velimir Radić je rekao da je najugroženija uljana repica, za koju su optimalni rokovi setve već prošli.

„Pojedini proizvođači koji su planirali da je poseju moraće da procene da li još imaju uslova za to“, istakao je Radić.

Sa druge strane, kod ozimih žitarica, pre svega ječma i pšenice, još nema značajnijeg kašnjenja.

„Ječam je pri kraju optimalnog roka za setvu, dok se pšenica tek seje, pa će količina padavina u narednim danima biti važna za nastavak radova. Trebalo bi nam bar jednu nedelju da pada lagana kiša, da bi natopila zemlju koja je suva više od tri-četiri meseca, koliko je na pojedinim terenima“, objašnjava Radić, prenosi RTV Vojvodina.

Za početak radova bilo bi korisno da padne između 10 i 20 milimetara kiše. Ipak, kako navodi sagovornik, potrebe se razlikuju u zavisnosti od tipa zemljišta.

„Na severu Vojvodine, gde su zemljišta lakšeg mehaničkog sastava, voda brže prodire u dublje slojeve, dok se na težim zemljištima duže zadržava u oraničnom sloju. Kiša je dobrodošla i proizvođačima koji su već obavili setvu primenom redukovane obrade zemljišta. Međutim, ako se padavine ne nastave, postoji rizik da seme započne klijanje, a zatim ostane bez dovoljno vlage, što može dovesti do njegovog propadanja“, rekao je Radić.

Uticaj klimatskih promena

Govoreći o posledicama klimatskih promena, Radić ukazuje na postepeno prilagođavanje strukture setve u Srbiji.

„Ozime žitarice dobijaju na značaju, jer njihov razvoj manje zavisi od letnjih vrućina, dok se površine pod sojom smanjuju zbog njene osetljivosti na sušu. Kukuruz se i dalje održava na pojedinim područjima, naročito u blizini reka“, istakao je Radić.

Kao jednu od mera za smanjenje rizika u proizvodnji, Radić izdvaja setvu u više rokova, posebno kod proizvođača koji obrađuju velike površine.

„Očigledno će svi proizvođači morati i dalje da seju u više rokova, što je kao preporuka, da bi se smanjio rizik u proizvodnji“, naglašava Radić.

Dalji razvoj jesenje setve zavisiće od količine padavina, ali i od vremenskih prilika tokom novembra i decembra, koje će uticati na razvoj i prezimljavanje useva.

„Ratari će zato i u narednom periodu morati da prate stanje zemljišta i prilagođavaju radove vremenskim uslovima“, zaključio je Radić.

(RTV Vojvodina)