Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitinik siromašnih i moreplovaca, dece i studenata, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda.

Katolici ovog sveca slave 6. decembra (Nikolo), a kod pravoslavnih se radi o slavi koju 19. decembra svake godine obeležava veliki broj porodica i koja je najveća slavu u srpskom narodu.

Tropar je kratka crkvena molitvena pesma, koja sadrži suštinu praznika za koji je napisana i kojom se proslavlja sveti. Tako postoji i tropar posvećen svetom Nikoli Čudotvorcu.

Osim na bogosluženju, pre rezanja slavskog kolača peva se tropar posvećen svetitelju i očita se njemu posvećena molitva. Zato nemojte zaboraviti da u vašim domovima, okupljeni zajedno oko stola, otpevate ovaj tropar i zahvalite svetom Nikoli što vas je udostojio slavljenja njegovog imena u zdravlju i na okupu. Evo kako to da uradite:

“Pravilo vjeri, i obraz krotosti,vozderžanija učitelja javi tja stadu tvojemu,jaže veščej istina: sego radi stjažal jesi smirenijem visokaja,niščetoju bogatija, svjaščenonačalniče Nikolaje,moli Hrista Boga, spastisja dušam našim. Amin.”

Prevod tropara na srpski glasi ovako:

“Kao pravilo vere i primer krotkosti, pokaza te stadu tvojemu istina stvari. Radi toga stekao si smirenjem visinu i siromaštvom bogatstvo, oče arhijereju Nikolaje, moli Hrista Boga da se spasu duše naše. Amin. ”

Zašto je Sv. Nikola toliko omiljen kod Srba i koje su najproširenije slave posle njega?

Verski analitičari razloge za veliku omiljenosti Svetog Nikole u srpskom narodu vide u sledećim činjenicama:

– Sveti Nikola Čudotvorac se svojim životom nametnuo kao simbol hrišćanskih vrednosti i zbog toga ne čudi što ga kao kućnog patrona slavi gotovo polovina Srba

– više od 600 crkava i manastira u Srbiji nosi njegovo ime, tako da je zapravo ovozemaljski svetac

– 19. decembar pada u vreme posta, a za postan ručak je svaka kuća imala brašno za hleb, kupus, krompir i rakiju, tako da je mogla da dočeka rodbinu i prijatelje

– budući da je Srbija nekada bila zemlja seljaka, zimsko doba je generalno bilo pogodno za slavlja i okupljanja, jer nije bilo radova u polju.

Da li ste znali?

– Sveti Nikola je takozvana krovna, manastirska slava Srpske patrijaršije.

– Svetog Nikolu su već za života smatrali svecem. Prema verovanju on može da izleči svaku boljku.

– Prema predanju, smatra se da je Sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je s toga ovaj srpski kralj crkvi u Bariju poklonio ikonu ovog svetitelja na kojoj se zasniva današnja predstava ovog sveca prihvaćena u celom svetu.

Po predanju, na tu ikonu verno je prenet svečev lik nacrtan na saboru u Nikeji, te se ova srpska ikona smatrana čudotvornom. Čak i danas stoji iznad velike časne trapeze koja pokriva grob svetog Nikole, a načinjena je od srebra koje je poklonio kralj Milutin.

– Knez Miloš Obrenović je slavio Svetog Nikolu po svim narodnim običajima, a dok je počeinjala slava, pucali su topovi i zvonila crkvena zvona.

– Nikola je najpopularnije muško ime za dečake u Srbiji, pa mnogi muškarci u Srbiji na dan svetog Nikole slave svoj imendan. Kao i mnoge Nikoline.

– Na Nikoljdan bi trebalo posaditi pšenicu, da bi izrasla do Božića

Nezavisno od razloga, slava Sveti Nikola se prenosi s kolena na koleno i nastavlja već generacijama, Nikoljdan se i dalje slavi 19. decembra i kod Srba spada u slavu sa najvećim brojem svečara. Ne kaže se bez razloga “Pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste! Ista situacija je i u dijaspori!

Najčešće slave u srpskom narodu

Ovako otprilike izgleda lista srpskih slava koje slavi najveći broj pravoslavnih Srba u zemlji i rasejanju. Na prvom mestu je Sv. Nikola, zatim dolazi Sveti Georgije ili Đurđevdan 6. maja, a na trećem mestu je Sv. Arhangel Mihajlo ili Aranđelovdan 21. novembra. Od četvrog do desetog mesta su Sv. Jovan (Jovanjdan) 20. januara, Sv. Dimitrije (Mitrovdan) 8. novembra, Sv. Petka 27. oktobra, Sv. Luka 31. oktobra, Sv. Trifun 14. februara, Sv. Kozma i Damjan 14. novembra i Sv. Andrej, 13. decembra

Srpska krsna slava, praznik porodice posvećen svetitelju, koja je nastala u srednjem veku, 2014. godine je zvanično uvedena u reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva organizacije UNESCO, što je predstavljalo prvo pojavljivanje Srbije na ovom popisu.

(espreso.co.rs)