Protođakon Ljubomir Ranković istakao je da je u vreme krsne slave nedopustivo psovanje, pušenje i razmetanje skupom hranom jer sve što je skromnije jeste i hrišćanskije.

Sveti Nikola, u našem narodu poznat i kao Nikoljdan, obeležava se u ponedeljak 19. decembra. 2022. i jedna je od najbrojnijih krsnih slava po broju svečara u Srbiji. Prema crkvenom tumačenju, slavi se isključivo posno zato što uvek pada u vreme Božićnog posta i tu dileme nema.

Kad je u pitanju sama trpeza – što skromnije to bolje, a osim hrane treba povesti računa i o ponašanju na slavi, bez obzira na to da li ste domaćin ili gost.

Kako je za Srećnu republiku objasnio protođakon Ljubomir Ranković, urednik „Glasa crkve“, stoput je bolje ne slaviti uopšte nego slaviti Svetog Nikolu mrsno.

– Mrsna slava za Svetog Nikolu je javna sablazan i praktično širenje nemorala. Još gore je kad ljudi ispeku malo ribe kako bi ispoštovali formu, a na ostatku trpeze je mrsna hrana. To je vrhunac bezbožja i farisejstva koje je i sam Hristos najviše osudio, a i oni su njega osudili i razapeli. To je greh nad grehovima – rekao je protođakon Ranković.

Na pitanje kako treba da izgleda posna slavska trpeza i u čemu greše naše domaćice on je imao jasnu poruku.

– Uobičajena posna trpeza, koliko ja znam, ima neko predjelo, potom sledi riblja ili čorba od povrća, omiljeno srpsko jelo, pasulj prebranac, posna sarma koja se može mnogo lepo spremiti i naravno riba. Kupovati neku dimljenu, suvu ili skupu ribu da se pokaže neka domaćinska imućnost je nepotrebno. Isto se odnosi i na posne kolače. Slava je pre svega duhovni doživljaj. Lepo je naravno počastiti goste, ali što skromnije to je hrišćanskije – istakao je on.

Prema njegovim rečima, tog dana ne treba se pokazivati u materijalnom smislu, već istaći hrišćansku ozbiljnost.

– Tog dana treba pokazati svoju hrišćansku dušu i srce, ljubav prema svojoj krsnoj slavi, prema svome svecu, svojoj porodici jer je porodica domaća crkva. Tog dana domaćin nosi kolač i žito da se osvešta u crkvu i prisustvuje liturgiji. Onog trenutka kad domaćin u kuću unese osveštano žito, uz slavsku sveću,, kandilo i ikonu taj dom postaje hram. I kao što postoji osećanje odgovornosti i ozbiljnosti kad smo u hramu istovetna osećanja treba imati i u domu u vreme obeležavanja krsne slave – objasnio je naš sagovornik.
Bez psovanja i pušenja

Protođakon Ranković je posebno naglasio da je nedopustivo praviti derneke za slavu, neumerene gozbe po restoranima i kućama.

Printscren/AGAPE

– Ako je korona donela nešto dobro, onda je to što su se ljudi malo upristojili kad je u pitanju obeležavanje krsne slave. Slava je kolač, žito, vino, sveća, ikona, kandilo, tamjan i molitva, sve ostalo je manje važno i pitanje mogućnosti. Posebno bih naglasio da ljudi povedu računa o ponašanju na slavama. Tu je žito, kolač, gori slavska sveća i ljudi udare u neku svoju priču, psuju, puše, što je nedopustivo. Mi smo danas u istu ravan sveli i psovku, nemoral i politiku, a to treba izbegavati na slavama – rekao je on.

Kako je dodao, nema ništa protiv pušača, ali duvaniti tokom slavskog ručka i kad gori sveća je u najmanju ruku nepristojno.

– Bar dok traje slavski ručak treba se uzdržati od pušenja. Isto to važi i za prekomerno konzumiranje alkohola. Čak i kad se čovek napije mora da zna da je to trenutak kad treba da ustane od slavske trpeze i ode. Nije isto ponašanje u kafani, pod vašarskom šatrom i na slavi. I pijani ljudi moraju imati neke moralne kočnice da se ničim ne bi oskrnavila svetinja krsne slave – zaključio je protođakon Ljubomir Ranković.

(Pančevac/Republika.rs)