“Bio je čovek od integriteta, pošten, odgovoran, otvoren i privržen porodici. Samo tako smirena, staložena ličnost, spremna na dogovore i kompromise, mogla je da rešava složene probleme koji su ispoljavani u toku građanskih ratova u Jugoslaviji, sankcija i NATO agresije. Zbog toga je imao veliki ugled i poštovanje i kod prijatelja i kod političkih protivnika.”

NEDELJNIK: Vi ste obavljali funkciju načelnika bezbednosti Saveznog ministarstva za odbranu i u to vreme Pavle Bulatović biva ubijen. I tom ste važnom događaju bili neka vrsta posrednog svedoka…

Moj poslednji razgovor sa Pavlom Bulatovićem bio je u petak 4. februara 2000. godine. Prethodne noći sam izvešten da je ministar ponovo otpustio obezbeđenje i ostao u restoranu samo sa jednim pratiocem i vozačem. Otišao sam kod njega odmah ujutro i rekao da sam sada zaista primoran da izvestim načelnika Vojne službe bezbednosti. To sam mu govorio i u svim ranijim slučajevima kada se ovo dešavalo, ali to nisam nikada uradio jer mi se činilo da je nemoralno da aktom koji ostaje u arhivi prijavljujem svog ministra, u koga sam imao beskrajno poverenje. Ovog puta sam to zaista uradio. Napisao sam taj izveštaj u kome sam istakao stepen ugroženosti ministra odbrane i njegov odnos prema obezbeđenju, poslao ga Upravi bezbednosti i istog dana otputovao u inostranstvo. U ponedeljak 7. februara, nekoliko trenutaka posle atentata, izvešten sam šta se desilo i odmah sam se vratio u Beograd,rekao je Kovač u intervju za poslednji broj Nedeljnika.

(Pančevac/nedeljnik))