PROLEĆE, MUKA ZA ALERGIČARE: Dok mu se neki raduju, drugi pripremaju odbranu od polena i ambrozije!
I dok se neki raduju prvim listićima na granama, milom vetru posle hladnih severaca, drugi pogledaju na drveće i njihove prve cvetove, pripremaju odbranu od polena i žale što ne mogu da dele sreću drugih zbog najzad lepšeg vremena. Nažalost, broj ovih drugih svake godine je, posebno u urbanim sredinama, sve veći. Smatra se da trećina ljudi ima izvesne tegobe zbog uticaja polena i za njih podaci o koncentraciji tih čestica, za oko nevidljivih, mogu biti od velike pomoći.
Pančevački sajt najkompletniji
Na spisku Agencije za zaštitu životne sredine Srbije (www.sepa.gov.rs), između 25 lokacija gde se meri koncentracija polena, nalazi se i Pančevo. Iako ovi podaci stižu sa zakašnjenjem, jer se objavljuju za prethodnu nedelju, alergičarima pomažu bar u uočavanju tendencije rasta ili pada. Aplikacija xEco Polen može da bude od pomoći, ali ni tu nisu u pitanju izmereni trenutni podaci, nego aproksimacija na osnovu ukrštanja dotadaših merenja i prognoza. Ipak, Pančevo izdvaja to što, pored jednog ili dva grada, podatke o koncentraciji polena i samostalno objavljuje na svom sajtu (www.zjzpa.org.rs/polen). A jedino je koje prikazuje i brojke. Boje jesu osnovni znak za raspone koncentracija, ali nije svejedno da li, na primer, u zelenoj boji ima jedno ili šezdeset polenovih zrna u kubnom metru, kada su drveće i korovi u pitanju. Žuta boja označava koncentraciju od 60 do 100, a crvena iznad 100 polenovih zrna. Ambroziji, kao korovu koji izaziva posebno jake reakcije, dodeljeni su i posebni merni opsezi, pa zelena označava broj polenovih zrna do 30, a žuta od 30 do 100. Boje se dodeljuju i biljkama u zavisnosti od toga koliko problema prave, tj. koliko su alergeni. Tako je „počasno crveno” mesto među drvećem, kao najjači alergen, dobila breza, a tu su zatim i trave, kopriva i ambrozija. Žuti su, između ostalog, tise i čempresi, jasen, orah, topola i hrast, a bezopasniji, kao zeleni, jesu vrba, četinari, dud, bukva, grab, javor, brest…
U Pančevu Zavod za javno zdravlje, pomoću novca iz gradske kase, polene meri od 2010. godine. Prbovitno merno mesto bilo je na zgradi internističkog bloka Opšte bolnice, ali kada je počela rekonstrukcija, ono je premešteno u centar grada, na zgradu Gradske uprave. Kako je za „Pančevac” rekla prim. dr Dubravka Nikolovski, specijalista higijene i načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu, merenje je manuelno, po Hirstovoj zapreminskoj metodi, koju koriste sve merne stanice u Srbiji. Da bi žiteljima Pančeva i okoline što više približio izmerene rezultate, Zavod je 2021. godine kreirao novi portal, koji sredinom nedelje prikazuje podatke za prethodnu nedelju s prognozom kretanja koncentracije u tekućoj nedelji. Ti podaci se dalje distribuiraju ka Evropskoj mreži, a nalaze se i na „Fejsbuk” stranici Zavoda.
Pančevac
– Godišnji period monitoringa polena nije isti za sva područja, jer zavisi od klimatskih uslova, tako da se u našoj zemlji polen u vazduhu prati tokom devet meseci: od početka februara, kada počinju da cvetaju leska i jova, do kraja oktobra i prvih dana novembra, kada se završava cvetanje pelina i ambrozije – kazala je dr Dubravka Nikolovski.
U Pančevu se prati 25 vrsta polena, i to: leske, jove, tise i čempresa, bresta, topole, javora, vrbe, bukve, jasena, breze, graba, platana, oraha, hrasta, bora, konoplje, trave, lipe, bokvice, kiselice, koprive, štira, pelina i ambrozije. Pančevo u donjem delu tabele Dr Dubravka Nikolovski posebno skreće pažnju na ambroziju, koja je najjači alergen. U Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu Agencije za zaštitu životne sredine Pančevo je po koncentraciji ovog korova zauzelo 18. mesto u Srbiji, po svim korovima 22, a po brezi 20. mesto.
– Ovi podaci pokazuju da se trave i korovi redovno kose u gradskom jezgru, ali ostaje otvoreno pitanje koliko ima površina koje su ugrožene ambrozijom u ruralnom području. O ambroziji treba razmišljati pre njenog cvetanja kako bi se moglo pristupiti njenom sistematskom uništavanju na vreme – upozorila je dr Dubravka Nikolovski.
Rezultati merenja se naknadno u pančevačkom Zavodu sumiraju i na mesečnom, sezonskom i godišnjem nivou. Koliko koncentracije mogu biti različite, svedoči, na primer, podatak da je 2016. broj polenovih zrna breze u toku godine bio čak 3.500, a 2017. samo 950. Što su viša temperatura, niža vlažnost i jači vetar, i polena će biti više. Na prvi pogled ova sezona je krenula ranije, ali koncentracije će ukupno možda biti i manje, zbog naglog zahlađenja početkom aprila.
(Pančevac/N.Simendić)
