CNN OTKRIVA: Velika Britanija isporučila Ukrajini više krstarećih raketa STORM SHADOW! Evo o kakvoj raketi je reč
Američka medijska kuća CNN saopštila je pozivajući se na više zapadnih, naravno neimenovanih zvaničnika da je Velika Britanija isporučila nekoliko krstarećih raketa Storm Shadow koje bi trebalo da budu iskorištene za napad na koncentraciju ruske vojske u toku predstojeće i dugonajavljivane ofanzive Kijeva.
Već se spekuliše na društvenim mrežama ,da će glavna meta krstarećih raketa Storm Shadow biti ruska vojska na Krimu i vojne instalacije. Ovo je svakako dovoljan povod da se detaljnije pozabavimo ovom krstarećom raketom.
Storm Shadow je krstareća raketa velikog dometa koja do cilja leti na veoma malim visinama. Projektil je napravljen za upotrebu u svim vremenskim uslovima i sa različitih vazduhoplovnih platformi za lansiranje. Prilikom projektovanja rakete pazilo se da ona ima što manji radarski odraz, kao i da usisnik vazduha za miktroturbo mlazni motor je tako napravljen da sprečava dopiranje radarskih snopova do lopatica kompresora motora, piše vojni ekspert TV Front Andrej Mlakar.
Krstareća raketa Storm Shadow bila je odabrana u okviru programa CASOM ( Coventionnally Armed Stand-OFF Missile), odnosno u prevodu projektil sa klasičnom bojevom glavom velikog dometa, koji je nastao sredinom devedesetih godina prošlog veka kako bi se evropskim i jurišnim borbenim avionima pružila mogućnost da unište dobro branjene ciljeve na velikim udaljenostima pre nego što priđu zoni uništenja neprijateljske PVO.
Za korištenje ove krstareće rakete prilagođena su dva brobena aviona Torando i Jurofajter Tajfun 2000, dok neki navode da se sa ovom krstarećom raketom može da opremi i američki borbeni avion pete generacije F-35.
Britanci su razmatrali i opciju da prilagode čak i mornaričke patrolne avione za nošenje ove krstareće rakete.
Britanci ocenjuju ovaj projektil kao 95 posto pouzdan i malo vremena se utroši za pripremu i održavanje ove krstareće rakete. Operativni vek krstareće rakete Storm Shadow procenjen je kada je u kontejneru 25 godina bez otvaranja. Posao programiranja rakete je znatno olakšan koristi se PCMCIA kartica koja se koristi u posebno konstruisanom računaru namenjenom za programiranje i testiranje projektila. Planiranje borbenog zadatka je centralizovano. Sistem za planiranje može da koristi pdatke od različitih izvora kao što su komercijalni ili vojni sateliti, komercijalne ili digitalne i fotografije, snimci ili ftografije dobijene od izviđačkih bespilotnih letelica. Svi ti podaci kad se prikupe se uspoređuju u sistemu za planiranje misija i nadopunjuju geografskim podacima visoke planine, nizije, šume, pustinje… Na osnovu svih tih podataka izrađuje se plan zadatka izračunavaju se svi parametri leta projektila do željenog cilja. Uz pomoć prenosnog računara svi ti podaci se ubacuju zatim u sistem za kontrolu leta prijektila i borbeni sistem avion-nosač krstareće rakete.
British ???????? Storm Shadow Missiles are already in Ukraine ???????? for the counter offensive, reports CNN
With a 300km range and a powerful warhead equivalent to a Tomahawk, Storm Shadow missiles can reach all of Ukraine including Crimea, and are capable of destroying the Crimean Bridge pic.twitter.com/1sQIWxLmyA
— Ukraine Battle Map (@ukraine_map) May 11, 2023
Krstareća raketa Storm Shadow ušla je u zvaničnu operativnu upotrebu u oktobru 2004 godine, ali je borbeno testirana bila u operaciji Telik 2003 kada je izvršen napad na Irak. Tada je britansko ratno vazduhoplostvo tražilo da se ovaj projektil veoma brzo prilagodi za nošenje na britanskim borbenim avionima tipa Tornado. Tokom operaciji posade Tornada ukupno su lansirali 27 krstarećih raketa i svi su pogodili zadane ciljeve. Krstareće rakete korištene su za napad na veoma važne i dobro branjene ciljeve kao što su komandni bunkeri čije bi uništavanje predstavljalo opasnost za borbene avione koji bi ušli u zonu uništenja. Prema britnaskim navodima u ovim napadaima dokazana je visoka pouzdanost, a ciljevi su uništavani i u kombinovanim napadima odnosno upotrebom raketa iz dva različita smera sa dve rakete programirane da pogode isti cilj, kada bi drugi projektil proleteo kroz rupu, koju je napravio prvi posle eksplozije bojne glave prvog projektila.
Na osnovu iskustava iz upotrebe projektil je prošao određene modifikacije, a jedno od njih bilo je ugradnja datalinka preko koga bi se termovizijska slika sa projektila prenosila u komandni centar, a primarni cilj bila je dodatna potvrda da je meta pogođena i uništena. Takođe dodata je kasnije i opcija promene podataka o meti dok je raketa zakačena ispod krila borbenog aviona. Ugradnja datalinka omogućila je i napad na mobilne ciljeve poput brodova, tenkova, vozova, mobilnih lansera balističkih raketa. Drugi nivo modernizacije odnosi se na krištenje visoko-energetskog goriva. Ranije verzije Storm Shadow koristile su obično avionsko gorivo. Upotrebom novog domet je povećan za 20 posto.
Raketa Storm Shadow ima tandem bojnu glavu Royal Ordnance BROACH koja je uspešno testirana na krsatrećim projektilima CALCAM (Conventional Air Launched Cruise Missile) američkog ratnog vazduhoplovstva. Bojeva glava BROACH sastoji se od probojnog naboja koji je postavljen odmah iza termovizije, postavljena što bliže vrhu projektila. Druga bojeva glava je znatno uža od tela projektila kako bi se povećala mogućnost prodora kroz cilj i maksmilizacija efikasnosti eksplozije bojeve glave unutar projetila. Prilikom napada na cilj prva bojeva glava aktivira se u neposrednoj blizini cilja trenutak pre udara projektila u njega. Stvoreni kumulativni mlaz stvara rupu na objektu, a sekundarni omogućava prodor u objekat i eksploziju. Na testiranjima raketa Storm Shadow pokazano je da projektil pri brzini od 290 metara u sekundi u napadu na bunker od armiranog betona bojeva glava teška 450 kg bez problema probija armirani beton debljine 3,5 metara. Merenja su takođe pokazala da posle probijanja zida bunkera penetracijska bojeva glava ulazi u unutrašnjost cilja brzinom od čak 122 metra u sekundi.
Ova krstareća raketa upotrebljena je bila i za napad na Libiju 2011. godine. Osim sad Ukrajine i velike Britanije koja je davno naručila 900 ovih krstarećih raketa korisnici su i Francuska 500, Italija 200, Grčka 56 i Ujedinjeni Arapski Emirati koji su kupili nepoznati broj projektila.
(Pančevac/TV Front/Andrej Mlakar)
