NEMA SEČE DRVEĆA U PARKU Rekonstrukcija Gradskog parka biće završena do početka septembra

„Zdravstveni kartoni” drveta u Gradskom parku su pregledani, nezdravi primerci i delovi odstranjeni su u toku prethodnih godina pošto je 2020. godine Grad platio izradu Izveštaja o zdravstvenom stanju stabala. Kako kažu u JKP-u „Zelenilo”, tada su korišćenjem svih raspoloživih aparata za utvrđivanje vitalnosti drveća sakupljeni neophodni podaci, a za izradu tog izveštaja angažovana je vodeća institucija u oblasti šumarstva u Srbiji – Šumarski fakultet iz Beograda.

Prema tome, kako navode u JKP-u „Zelenilo”, u ovoj, poslednjoj fazi nove rekonstrukcije Gradskog parka sečenja drveća neće biti. Bageri će biti angažovani samo za kocke. A ekipe JKP-a „Zelenilo” koje su se mogle primetiti ovih dana u stvari su seckale grane koje su se toliko izdužile da su ometale prolazak ljudi po stazama ili su počele i da se suše.

Inače, u našem Gradskom parku, prema poslednjem katastru zelenih površina, na samom trgu se nalazi 230 stabala.

– U njemu dominiraju lipe, koprivići, javori, divlji kesten, kedrovi, ukrasni dud, a odnedavno su stanovnici trga i liriodendroni, ukrasne trešnje, magnolije i druge vrste – pojašnjava detaljnije za „Pančevac” Ženja Marinković, savetnica za pejzažnu arhitekturu u JKP-u „Zelenilo”.

Pejzažno uređenje Gradskog parka koncipirano je tako da su drvoredi pozicionirani uz glavne pešačke koridore. Na obodu parka sačinjeni su od vrste koprivić, dok se na unutrašnjim travnatim površinama nalaze slobodnije formirane grupacije i pojedinačna, soliterna stabla lipa, javora i drugih vrsta.

Nažalost, veliki broj koprivića sa asimetričnim formama krošnji, čije su snažne grane pravile nama tako omiljene tunele iznad pešačkih staza, posebno onaj od „Ristića” do Muzeja, morao je da bude posečen.

– Budući da su ova stabla sađena šezdesetih godina prošlog veka, na većem broju njih, prilikom izrade izveštaja o zdravstvenom stanju stabala, konstatovana je trulež unutar debla i grana, što prouzrokuje iznenadne lomove i veliku štetu. To je bio razlog da se razmišlja o promeni vrste drvorednih stabala. Na mestima na kojima su, iz bezbednosnih razloga, uklonjeni koprivići, posađena su stabla liriodendrona – lalinog drveta, koja se odlikuju pravim deblom i širokom razgranatom krošnjom – kaže Ženja Marinković, dodajući da se posebna dekorativnost ove vrste ogleda u zanimljivom obliku lista – u vidu instrumenta lire, odakle i potiče naziv liriodendron, dok cvetovi podsećaju na cvetove lale, koja se takođe nalazi u nazivu vrste liriodendron tulipifera: tulipa – lala.

Na pitanje da li u budućnosti možemo očekivati veće promene kada je reč o drveću u Gradskom parku, odgovor je odričan.

– Za tim nema potrebe jer je pokrovnost krošnjama na trgu dosta visoka. Ono čime ćemo se baviti u narednom periodu jesu cvetne rondele i travnjaci, čija će obnova biti neophodna nakon završetka radova na rekonstrukciji. Novina na trgu od prošle godine jeste automatski zalivni sistem, koji će nam omogućiti lepe, negovane travnjake i cvetnjake – kazala je Ženja Marinković.

Krajem marta je završena prolećna sadnja drveća i sada se te sadnice intenzivno zalivaju kako bi period adaptacije biljaka bio uspešniji, a sezona sadnje drveća nastaviće se u novembru.

A pošto građani često nemaju poverenja kada je reč o seči drveća, na pitanje kako u JKP-u „Zelenilo” određuju koje drvo više ne može da opstane, ili koje bi moglo biti opasno zbog eventualnog pada, Ženja Marinković kaže da svako živo biće, pa tako i drveće, ima određeni životni vek i sklonost ka bolestima.

– Podatak da JKP „Zelenilo” Pančevo svake godine posadi preko 3.000 stabala u gradu dovoljno govori o našoj misiji, a to je da grad bude što zeleniji. Nikako nam nije cilj da bespotrebno uklanjamo stabla. Stabla u gradskim sredinama koja rastu okružena popločanim, zbijenim zemljištem, nedostatkom vlage i aerozagađenjem najčešće ne mogu postići svoju fiziološku starost. Kada je procena pojedinačnog stabla u pitanju, na nekim primercima se prilično jasno može identifikovati stanje vitalnosti u kojem se nalaze jer se vide suve grane, suhovrhost, rak-rane debla, pukotine na granama, pojava gljiva truležnica i sl. Međutim, kod pojedinih vrsta se dešava da stabla spolja izgledaju zdravo, a iznutra već postoji poodmakla trulež. Takva stabla, pod dejstvom ekstremnih temperatura, snažnih vetrova ili prekomerne količine padavina, neočekivano se lome i izvaljuju, što se ne može predvideti – pojašnjava Ženja Marinković.

Zato se povremene seče i sprovode, kako bi se osigurala bezbednost građana i imovine. Ali takva stabla se zamenjuju, a sade se i potpuno nove sadnice, kako kažu u JKP-u „Zelenilo”.

(Pančevac)

U novom broju nedeljnika Pančevac koji je od danas na koscima još možete pročitati: