DOC. DR SLOBODAN TOMIĆ VAS SAVETUJE Pažljivo sa srcem na vrućini! Srčani bolesnici da se uzdrže od prevelikog pešačenja ili penjanja uz stepenice

Vremenske prilike ovih dana nisu povoljne ni za zdravu populaciju, a posebno za one sa oboljenjima srca. Ali kada govorimo o srčanim bolesnicima, treba da znamo da je to širi pojam i da se pod tim terminom uglavnom podrazumevaju oni koji su imali infarkt ili anginu pektoris. Za njih je prvi savet da izbegavaju jače fizičke aktivnosti. Trebalo bi da se uzdrže od prevelikog pešačenja ili penjanja uz stepenice.

Ako već moraju to da upražnjavaju, trebalo bi da se, na primer, pri penjanju uz stepenice, kada osete zamor, malaksalost ili čak bol, odmore, da stanu. Savet je i da obavezno upotrebe nitroglicerin, koji uglavnom većina njih i nosi sa sobom. Bolje je sačekati čak i pet do deset minuta jer takva fizička aktivnost ubrzava rad srca, što uzrokuje manji dovod kiseonika u već sužene krvne sudove. Suženja iznad 70 posto su značajna, ali kolika je opstrukcija, ne može se znati dok se ne uradi koronarografija, tj. snimak krvnih sudova srca, koja se radi u većim centrima, i to u hospitalnim uslovima. Nakon toga se pacijenti klasifikuju u kategoriju po stepenu suženja. Ali i oni s manjim procentom obavezno treba da uzimaju medikamentoznu terapiju, da kontrolišu nivo masnoća u krvi, holesterol i njegove frakcije, trigliceride i da prestanu trenutno da puše, a da krvni pritisak održavaju stabilnim.

Kada ga drže pod kontrolom pomoću lekova, i oni mogu da imaju i veće fizičke aktivnosti, ali uz kontrolu. Kod onih s malo većim suženjem radi se produvavanje ili se stavljaju stentovi, ali ako su arterije veoma izmenjene, to jest ako su doživele skoro potpunu opstrukciju, tada se primenjuje bajpas operacija premošćivanjem mesta koja su sužena. I oni će, uz obavezno uzimanje medikamenata, biti bezbedni u jednom dužem periodu.

Treba imati u vidu da zbog genetike i kod populacije između pedeset i šezdeset godina dolazi do starenja krvnih sudova i mišića. To se vidi na licu i na telu, ali isto to se dešava i sa unutrašnjim mišićima organa. O ponašanju na ovim vrućinama treba da povedu računa i oni koji imaju čak i ispod četrdeset godina. Danas imamo takozvane mlade starce, jer promene na njihovim krvnim sudovima u srcu biološki odgovaraju kasnijoj dekadi života. Ugroženi su posebni oni s predisponirajućim faktorima kao što su šećerna bolest, povećane masnoće ili pritisak, gojaznost ili ako vode pasivni način fizičkog života, što je sve češće u savremenom dobu. A i onima koji su „samo” gojazni ili vode „sedalni” način života, savetuje se da postepeno povećavaju svoje fizičke napore i da tek kada dostignu pet ili deset kilometara hodanja bez napora, počnu da se bave i rekreativnim sportom. Broj otkucaja srca kod osoba koje nisu utrenirane prilikom pojačane fizičke aktivnosti značajno će se uvećati, i do 130 u minuti. Kod takvih osoba može doći i do iznenadne smrti zbog srčanog udara ili povećanja pritiska, koji može da izazove šlog. S druge strane, pritisak može značajno da padne na visokim temperaturama zbog gubitka tečnosti i elektrolita, što dovodi do gubitka svesti.

Kod onih koji pate od hipertenzije tokom leta na visokim temperaturama treba prilagoditi terapiju. Za održavanje istog pritiska kao tokom zime ponekad će biti potrebna i duplo manja doza lekova pošto zbog znojenja dolazi do gubitka tečnosti i elektrolita, što izaziva pad pritiska, te pospanost i malaksalost. Oni koji imaju nestabilan pritisak ne treba da propuštaju da ga kontrolišu i ujutru i uveče i da na osnovu toga prilagode terapiju, uz konsultaciju s lekarom. Zna se da, pored prilagođavanja doze, treba primeniti i odgovarajući lek, jer nema onog koji je idealan za svakog pacijenta, pa se kombinuju i doze i grupe medikamenata.