ŠTO MANJI TO BOLJI, NEMCI GRICKAJU SRPSKE KORNIŠONE DOK GLEDAJU UTAKMICU: Mila se odlučila na uzgoj ovog povrća, za par meseci zaradila godišnju platu FOTO
U kraljevačkom selu Tavnik, poznatom po najvećem broju stabala dunja u Evropi, ušuškao se i jedan za ovo mesto netipičan zasad kornišona. Mila Bogićević i njen suprug pre četiri godine odlučili su se za uzgoj ovog povrća i to u kooperativnoj saradnji sa firmom iz Beograda, koja im je ponudila odlične uslove. Njihov je sadni materijal, repromaterijal i sva prihrana, dok je njihovo – zemljište i radna snaga. Besplatni saveti su im dostupni 24 sata dnevno.
– Slučlajno sam čula reklamu na radiju i odlučili smo da pokušamo. Nijednog trenutka se nisam pokajala, jer se uzgoj kornišona pokazao kao lepo isplativ posao. Na nama je da obezbedimo zemljište, polovinom maja sezona počinje, a azavršava se polovinom septembra. Nije mnogo teško fizički, nema okopavanja niti bilo šta slično. Sadnja, održavanje i berba, a ono što je najvažnije jeste da je otkup obezbeđen. Odnesemo robu, a zatim uplata legne na račun, kaže za RINU Mila.
Rina
Ona je u prvoj godini oborila rekord, jer i kao početnica uspela je da ostvari prinose od čak devet tona na pet ari. Sada su parcelu proširili na osam ari. Jako je važno da se kornišoni redovno zalivaju, jer je to biljka koja traži dosta vodi, ali i da se pre sadnje izvrši dezinfekcija zemljišta.
Rina
– Kornišoni se grupišu u tri klase, i tako se određuje i otkupna cena. Prvu klasu čine kornišoni veličine od tri do šest centimetara, drugu od šest do 12, a treću preko 12 centimetara. Cena za I je 140 dinara po kilogramu, za II 90, a za III 20 dinara. Ova treća nam nije u fokusu, već prve dve. Ukoliko imamo njihov odnos na 50:50 onda smo zadovoljni. Za tih nekih četiri meseca roda može da se zaradi i do 3.000 evra, ističe Mila.
Rina
Ona dodaje da je ovo posao koji ukoliko se radi, može i te kako dobro da se zaradi, pa čak i za tih par meseci i cela prosečna godišnja plata u Srbiji.
Rina
– Prosto koliko radiš, toliko i zaradiš. Ipak, ako mislite da će kornišoni sami da se posade i oberu onda se grdno varate. Morate kao i u svaki posao da uložite trud, ali ono što je važno jeste da se ovde trud isplati. Kornišonima je najveća opasnost plemenjača, ali uz pomoć saveta agronoma koji su stalno uz nas onda i to uspešno rešavamo, kaže Mila.
Rina
Svi otkupljeni srpski kornišoni izvoze se za Nemačku, jer kako kaže Mila, Nemci ih tamo grickaju umesto kikirikija i čipsa. Dok gledaju utakmicu ili seriju. I zato je ključno da budu što manji, jer su tada najbolji.
(Pančevac/Rina)
