VREME JE ZA PEKMEZE I KOMPOTE! Po pančevačkoj Zelenoj pijaci u potrazi za VOĆNOM ZIMNICOM: Kajsije na komad i do 150 dinara

I dok cvrčci pevaju, mravi se pripremaju za zimu. Jeste da po ovoj vrućini nije lako nad šporetom kuvati zimnicu i po nekoliko sati, da stanove i kuće nakon toga treba i rashladiti, a zatim i pospremiti usputni nered. Ali, sudeći po cenama pekmeza i ostalih voćnih đakonija u teglama po prodavnicama, ova rabota je višestruko isplativa. Lakše je, naravno, onim srećnicima koji imaju baštu ili vikendicu, a kolektivno kuvanje, u društvu prijatelja ili porodice, možda je prilika i za lep doživljaj. U svakom slučaju računica je jednostavna – za kilogram pekmeza potrebno je, na primer, dva kilograma kajsija, koje koštaju na gajbu od 80 do 90 dinara, od pola kilograma do jednog kilograma šećera, vanilin-šećer, a po želji i malo limuna. Računajući i struju i troškove za pranje suđa, potrošićemo za kilogram od 150 do 200 dinara. U prodavnicama za istu količinu novčanik će nam ostati olakšan za najmanje 700, a za kvalitetniji pekmez i za više od 900 dinara. Uz to ne treba zaboraviti ukus po želji i garantovani izostanak raznih aditiva.

Po vrućini rano na pijacu

Žarko sunce nateralo je Pančevce i Pančevke da oba prethodna vikenda Zelenu pijacu posećuju u ranijim satima, iako je već godinama, za razliku od nekih davnih vremena, običaj da se i na pijacu ide posle osam, pa i devet sati. Sada do 10 sati na tezgama uglavnom preostanu samo razmekšale i popucale voćke, bar za onu cenu koja je za većinu dostižna.

Pekmezi i slatka od jagoda odavno su već pohranjeni po ostavama i podrumima. Prethodnog vikenda trešanja na pančevačkoj Zelenoj pijaci bilo je tek na pokojoj tezgi, i to za poveću cenu – od 200 i više dinara. Prodavačica nam objašnjava da je ovo poslednja prilika da ih kupimo. Za malinu traži 800, iako je na drugim tezgama i po 1.000 dinara. Jelka, koje ih je upravo kupovala, kaže da će ih staviti u zamrzivač.

– Ipak, najviše volim pekmez od malina, koji je najbolji za palačinke. Ali ne pravim ga ja, nego moja mama, jer to radi od kad sam bila mala. Ona ga ne pravi sa želeom, nego samo stavi šećer: na kilogram 800 grama – kaže nam Jelka.

I vreme višanja polako prolazi, pa su i cene malo više. Uglavnom su kupovane za sokove i sirupe kada je zimnica u pitanju. Ali za Baneta, koga smo zatekli dok ovaj put bira šljive, za palačinke je najbolji pekmez baš od višanja. On ga sprema već godinama.

– Dobar je jer nije tako sladak, kiselkast je. Na kilogram stavim pola kile šećera i iscedim malo limuna. Odličan je i za hleb i za palačinke – tvrdi Bane.

Kuvao je i sok od višanja s konzervansom jer, kaže, drži ga u podrumu. On je godinama zadužen za spremanje zimnice u svojoj familiji.

– Otišao sam u penziju, pa imam vremena. A i žena mi je rekla pre neku godinu da joj više ne pada na pamet da je sprema. Meni je to zabava, a i svake godine probam nešto novo. Prošle nedelje sam pravio pekmez od kajsija s lešnicima i belom čokoladom. Odličan je – priča Bane.

Borovnice, koje koštaju 2.000 dinara, retko ko kupuje. Za naš džep to je ipak previše. Niko nije posegnuo ni za kutijom kupina, bar dok smo mi bili za tezgom.

Ipak, u prethodne dve nedelje najviše se tragalo za kajsijama. Na gajbu su koštale od 80 do 90 dinara. A u gajbi kod oca i sina Petra i Danila, koji su došli iz Lazarevca, ima od sedam do deset kilograma. Tu smo zatekli samo jednog potencijalnog kupca, koji nam se predstavio kao Dragan.

– Idem da proverim i na drugim mestima. Nekako mi kajsije ove godine nisu slatke. Valjda zbog velikih kiša. Prošle godine su bile bolje, a isto nisu bile skupe. Pretprošle ih nisam ni kupio jer su koštale basnoslovno – govori nam Dragan dok pipka kajsije i zagleda kakve su one na dnu gajbice.

I dok neki kupuju na gajbe, neki i kajsije za zimnicu biraju na komad – po ceni od 120 do 150 dinara. Marija kaže da tako radi već godinama.

– Kupujem na komad jer ne spremam mnogo pekmeza, samo nekoliko tegli, pa mi je ovako isplativije jer svaka je dobra. Ništa ne bacim. Već sam napravila džem od jagoda, a kupila sam i višnje za sok. I to će biti moja voćna zimnica. Ostaju mi samo dunje, koje stižu kasnije, od kojih pravim kompot – priča Marija.

Po njenom receptu u pekmez od kajsija ide i džemfiks.

– Mnogi se zgražavaju zbog toga i ubeđuju me da su najbolji „bakini” recepti. To jest da treba da ukuvavaš pekmez i po sat i više. Pre nekoliko godina sam napravila eksperiment. Pravila sam tri sorte. Taj tradicionalni, s manje i više šećera, i treći sa džemfiksom. Onaj „bakin” s malo šećera morala sam da kuvam dva sata. I najbolje mi je ispao sa džemfiksom. Ne ide mnogo šećera, kuva se vrlo kratko, pa pekmez ostaje lepe svetle boje, a kada kasnije otvoriš teglu, miriše prava kajsija. A džemfiks nije nikakav veštački dodatak, u pitanju je pektin koji je prirodan. Jedino za razliku od recepta na uputstvu, koji kaže da se džemfiks stavi odmah čim voće provri, ja ga malo više kuvam pre nego što stavim džemfiks jer je potrebno da se malo ugusti, a tako mogu da stavim i malo manje džemfiksa – objašnjava nam Marija.

Da je teško proglasiti najbolji recept, ubedila nas je i Danijela, koja nam se u međuvremenu priključila za tezgom.

– Nije tačno. Meni ostane svetao i kada ga kuvam po starinski. I miriše isto. Stavim kilogram šećera na dve kile kajsija. Stavim i burbon vanilu i limun, pa nije tako sladak – kaže Danijela.

Kako god, sa džemfiksom ili bez njega, po receptu naših baka, čini se da će svaki biti bolji od onog iz prodavnice. A bogami i mnogo jeftiniji, čak i po trenutnim cenama. A onima koji nisu baš vični pravljenju zimnice ili za to nemaju volje i vremena savetujemo da posete prijatelje, i to najbolje bar njih nekoliko. Od svakog po teglica za poklon i eto zimnice.

(Pančevac/Nevena Simendić)