Pančevo se već decenijama diči dostignućima svojih sugrađana u šahu. U gradu na obali Tamiša organizovani su veliki svetski turniri, državni šampionati, a ova drevna igra nikada nije gubila na popularnosti.

Trenutno su u centru pažnje braća Vuk i Aljoša Kanački, mladi Pančevci, članovi ŠK-a „Aljehin”, koji su predstavljali Srbiju na Evropskom prvenstvu u redovnom šahu u rumunskoj Mamaji, predgrađu Konstance, prelepom letovalištu na Crnom moru…

To je velika stvar i za Pančevo. Dva talentovana dečaka, sa već ozbiljnim šahovskim rejtingom, praktično iz iste sobe – do šampionata Starog kontinenta.

Porodica Kanački je stara pančevačka porodica: deda Živa je bio član čuvene generacije Košarkaškog kluba „Dinamo” koja je 1960. godine ostvarila najveći uspeh u istoriji ovdašnje košarke plasiravši se u Prvu saveznu ligu Jugoslavije, a otac Vladimir je svojevremeno igrao šah u sarajevskoj „Bosni” i u pančevačkom ŠK-u „Ivan Kurjački”… Kako sam kaže, ne skrivajući blagi osmeh, koji iskazuje i ponos, njegovi dečaci su ga odavno prestigli. Vladimir je sada i nacionalni sudija i velika podrška kako svojim sinovima, tako i celom klubu „Aljehin”.

Privatna ahriva

Vuk Kanački je rođen 17. septembra 2008. godine i postao je đak Elektrotehničke škole „Nikola Tesla” na smeru za administratora računarskih mreža, a njegova trenutna šahovska zvanična titula jeste AFM (arena FIDE majstor). Vukov trenutni međunarodni rejting u redovnom šahu je 1.911 bodova. Aljoša je na svet stigao 18. aprila 2013. godine, učenik je četvrtog razreda OŠ „Stevica Jovanović”, a trenutno je nosilac druge šahovske kategorije s međunarodnim rejtingom od 1.301 boda.

– Sve je u stvari počelo kada je naša ćerka, a njihova sestra Una, koja je i najstarija, pobedila na nekom školskom takmičenju u šahu. Ona je bila četvrti, a Vuk prvi razred… I krenulo je. Vuk je od tada postao član ŠK-a „Aljehin”, a zasluge za njegov uspon imaju treneri Ksenija i Predrag Tomin – kaže Vladimir Kanački, otac mladih srpskih reprezentativaca.

Vuk je odmah pokazao talenat, osvajao je brojne dečje turnire, nizao kategorije, pa je već u trećem razredu bio prvokategornik u šahu. Prošle godine je osvojio vicešampionsku titulu na školskom državnom šampionatu u konkurenciji dečaka iz osmih razreda, a bio je i član ekipe OŠ „Stevica Jovanović” koja je osvojila najsjajnije odličje. S klupskim drugovima iz „Aljehina” bio je i juniorski šampion Vojvodine. Pre dve godine Vuk Kanački je učestvovao na Evropskom prvenstvu u ubrzanom šahu u Novom Sadu, a tada je bio član reprezentacije Srbije za igrače do četrnaest godina.

– Prvenstvo Evrope u Rumuniji u redovnom šahu mnogo je jače od šampionata u ubrzanom i brzopoteznom šahu koji su igrali u Novom Sadu i koji će ove godine biti održan u Sloveniji. Aljošino prvo evropsko takmičenje takođe je bilo Prvenstvo Evrope u redovnom šahu 2021. godine, samo što se zbog pandemije koronavirusa igralo onlajn, a za naše reprezentativce na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Vuk uveliko igra seniorske turnire, nastupa i za prvi tim PAŠK-a, a vrlo je moguće da će u decembru nastupati i za jedan klub koji se trenutno takmiči u Drugoj ligi Francuske – dodaje Vladimir.

Vredno je pomena i to da je Vuk prošle godine na turniru u Mladenovcu pobedio seniorskog velemajstora, nekadašnjeg reprezentativca Bugarske. Jako je teško u igri „jedan na jedan” sa tako iskusnim protivnikom…

Privatna arhiva

Aljoša je šah zavoleo uz starijeg brata, a trofeje je počeo da niže gotovo od prvog takmičenja. Bio je vicešampion Vojvodine i Srbije u konkurenciji do osam godina, osvajao je medalje na pokrajinskim i državnim šampionatima u nadmetanju desetogodišnjaka, kao i trofeje na državnim školskim prvenstvima za učenike drugih odnosno trećih razreda. Aljoša je, zajedno sa svojim bratom Vukom, bio član ekipe OŠ „Stevica Jovanović” koja je postala šampion Srbije.

Ako se uzme u obzir koliko se kratko bave ovom igrom, Vuk i Aljoša zaista postižu izvanredne rezultate. Pritom malo ko zna da je šah veoma iscrpljujući sport, da jedna partija na državnom ili evropskom takmičenju može da traje i do četiri sata. A nekada budu odigrane dve u jednom danu…

– Kao i u svakom sportu, mora da se trenira, jer je rad važniji od talenta. Jako je bitna i fizička kondicija, kako bi što manje padala koncentracija prilikom napornih partija za tablom. Vuk je trenirao košarku pet godina, kod Neše Marina, a Aljoša sada trenira fudbal u „Mundijalu”. Idemo polako, korak po korak. Dečake niko ne forsira previše, bitno je da uživaju u onome što rade. Vuk je oduvek imao podršku u osnovnoj školi, verujem da će isto biti i sada u srednjoj, a Aljošina učiteljica Slavica Mijatović je velika podrška i najveći navijač – sa osmehom i ponosom završava priču Vladimir Kanački, dok njegovi sinovi brane boje Srbije na Evropskom prvenstvu u redovnom šahu u konkurenciji igrača do šesnaest godina.

Braća Vuk i Aljoša Kanački – mladi šahisti o kojima će se tek pisati.

Srećno, dečaci!

(Pančevac/Aleksandar Živković)