Dok se i dalje vode polemike oko toga da li je početkom šezdesetih godina prošlog veka trebalo srušiti trećinu centra, pa sagraditi zgradu opštine, ili sud i robnu kuću, izgleda da nema mnogo nedoumica da je bar zgrada „opštine” zrela za umivanje.
Osim što su svedoci „novogradnje”, kojoj mesto možda i nije bilo usred centra grada, fasade su očigledno i podsetnik da su nam hemijski giganti doneli i gigantsko zagađenje.
Jer decenijama su i zgrade udisale svašta, šibale su ih prljave kiše, bušio ih je ko je stigao, najpre zbog satelitskih antena, a potom zbog klima-uređaja. Ovu zgradu su nazivali „lepoticom” svojevremeno, kada se iznad starog jezgra Pančeva vazdigla 1962. godine.
Da li je stvarno i tada bila „lepotica”, baš je veliko pitanje, a ovaj potamneli prljavko nas danas možda još više opominje da smo svojevremeno pogrešili. I nije jedina. I stambene zgrade koje su dizane u doba „socijalističkog prosperiteta” su oronule, a boja im je nepoznatog porekla. Sve su to svedoci da smo postali ili ostali siromašni jer za lepotu uvek nedostaje para.
(Pančevac)
