Dok se i dalje vode polemike oko toga da li je početkom šezdesetih godina prošlog veka trebalo srušiti trećinu centra, pa sagraditi zgradu opštine, ili sud i robnu kuću, izgleda da nema mnogo nedoumica da je bar zgrada „opštine” zrela za umivanje.
Osim što su svedoci „novogradnje”, kojoj mesto možda i nije bilo usred centra grada, fasade su očigledno i podsetnik da su nam hemijski giganti doneli i gigantsko zagađenje.
Jer decenijama su i zgrade udisale svašta, šibale su ih prljave kiše, bušio ih je ko je stigao, najpre zbog satelitskih antena, a potom zbog klima-uređaja. Ovu zgradu su nazivali „lepoticom” svojevremeno, kada se iznad starog jezgra Pančeva vazdigla 1962. godine.
Da li je stvarno i tada bila „lepotica”, baš je veliko pitanje, a ovaj potamneli prljavko nas danas možda još više opominje da smo svojevremeno pogrešili. I nije jedina. I stambene zgrade koje su dizane u doba „socijalističkog prosperiteta” su oronule, a boja im je nepoznatog porekla. Sve su to svedoci da smo postali ili ostali siromašni jer za lepotu uvek nedostaje para.
(Pančevac)
UOČITE PROBLEM Rupa vreba nogu
UOČITE PROBLEM Gde nađeš mesto, ti smeće posadi
