Naš gost Valentin Mik je rođen 1974. godine u Pančevu. Nakon završene osnovne i srednje škole, fakulteta i mastera svoje obrazovanje je zaokružio u septembru ove godine, kada je doktorirao na Fakultetu političkih, administrativnih i komunikacionih nauka u Klužu (Rumunija). Između 1993. i 1995. godine je uređivao omladinsku emisiju na međuopštinskom radiju u Vršcu, dok je od 1997. godine zaposlen u NIU „Libertatea” u Pančevu, gde je obavljao više funkcija, a trenutno je odgovorni urednik nedeljnika „Libertatea” i zamenik direktora NIU „Libertatea”.
Između 2006. i 2008. godine je obavljao i funkciju koordinatora časopisa „Tineretea”, a radio je i kao dopisnik rumunske radio-stanice Radio Rešica između 2000. i 2010. godine. U istom periodu je bio dopisnik Radio Novog Sada, programa na rumunskom jeziku, a povremeno sarađuje s Rumunskom redakcijom TV Vojvodine. Osnivač je Centra za unapređenje interkulturalnog dijaloga „In medijas res”, koji je pomogao i podsticao izlaženje nekoliko lokalnih medija, kao što su „Ivanovački dobošar”, „Reneastera”, kao i višejezičkog časopisa „21. vek”. Od 2012. godine je odgovorni urednik portala „Komšijske novosti”, koji je osnovalo Udruženje novinara Srbije, čiji je dugogodišnji član. Učestvovao je na više obuka i konferencija u zemlji i inostranstvu, a njegovi naučni radovi iz oblasti medija su objavljeni u nekoliko stručnih časopisa i zbornika.

PANČEVAC: Kako je teklo odrastanje u Novom Selu?
VALENTIN MIK: Odrastao sam u pravoj multietničkoj sredini, gde je, prosto, do ratova devedesetih godina prošlog veka nacionalna pripadnost bila sporedna stvar u životu građana Banatskog Novog Sela. Bitnije od toga šta je ko po nacionalnosti bilo je sve drugo: asfaltiranje ulica, uvođenje fiksnog telefona, gasifikacija sela, renoviranje osnovne škole nakon velike poplave početkom osamdesetih itd. Gotovo svi u mestu su govorili srpski i rumunski jezik i mogao je da komunicira svako sa svakim na bilo kom od ta dva jezika. To je ostavilo dubok i trajan utisak na dalji razvoj moje ličnosti, tako da je, nešto kasnije, moje preseljenje u Pančevo značilo samo jedno neznatno pomeranje od oko 20 kilometara. I ništa više od toga. S tim u vezi, s velikim poštovanjem komuniciram sa svojim sadašnjim komšijama iz Drinske ulice i, što je gotovo neverovatno za gradsku sredinu, pomažemo se uzajamno u slučaju potrebe, ali i nazdravljamo kada za to postoji prilika.

• Kako je došlo do odabira profesije?
– Prvi kontakt s novinarstvom sam imao u prvoj godini Gimnazije u Vršcu, gde sam bio član redakcije školskog časopisa „Gimnazijalac”. Kasnije sam na lokalnom radiju VAP u Vršcu uređivao, pune dve godine, emisiju za mlade na rumunskom jeziku pod nazivom „Pasarea Varsetului”. Imao sam veoma dugo školovanje, koje je ove godine krunisano zvanjem doktora nauka u oblasti komunikacionih nauka na Fakultetu političkih, administrativnih i komunikacionih nauka univerziteta u rumunskom Klužu, gde sam prethodno završio i master studije. Međutim, pored zvaničnih školskih institucija koje sam pohađao u Srbiji i Rumuniji, najviše novinarskog iskustva sam stekao na različitim obukama i programima usavršavanja koje pohađam u kontinuitetu preko dvadeset godina, kao na primer Program PROBITAS regionalnog i evroregionalnog novinarstva u Temišvaru 2003. godine. Stekao sam kompetencije za rad u oblasti manjinskog novinarstva, kao i u oblasti menadžmenta i marketinga medija u konkretnim uslovima rada, kao i programe za usavršavanje novinara u Ljubljani – 2015, Novom Sadu – 2016, Beogradu – 2018. godine i tako dalje.

• Kako je došlo do zaposlenja?
– Prvo i poslednje, zasad, radno mesto je bilo u Novinsko-izdavačkoj ustanovi „Libertatea” u Pančevu, gde sam se, mogu reći s ponosom, popeo postepeno, od najnižeg stepenika, novinara saradnika, do sadašnje pozicije zamenika direktora i odgovornog urednika nedeljnika „Libertatea”. Upravo sam ove godine napunio dvadeset pet godina radnog staža, stekavši ogromno profesionalno iskustvo, jer sam imao tu sreću da radim sa izuzetnim novinarima i ljudima od profesije.

• „Libertatea” je u međuvremenu postala istinska institucija?
– Postoje ljudi koji olako shvataju značaj i ulogu NIU „Libertatea” ne samo među rumunskim stanovništvom već u srpskom društvu u celosti. Takođe, postoje oni koji misle da se „Libertatea” bavi isključivo informisanjem kao svaki drugi medij na kioscima, pa dopuštaju sebi različita tumačenja i korektivne uloge. Takvi ljudi nisu u pravu, već su u pravu oni ljudi koji na „Libertateu” gledaju kao na najbitnije dostignuće u srpsko-rumunskim odnosima od Drugog svetskog rata naovamo. Upravo je ta novinsko-izdavačka ustanova dala srpskoj kulturi svog prvog urednika časopisa „Lumina”, Vaska Popu, jednog od najvećih srpskih pesnika rumunske nacionalnosti, ali je dala i više desetina novinarskih imena i pisaca, milione pisanih stranica u svojim publikacijama i preko 1.500 naslova knjiga, bez ijedne jedine uvredljive ili ružne reči prema zajedničkoj državi. Jednom prilikom sam nekome rekao da su „Libertateu”, ali i brojne druge manjinske medijske ustanove osnovali partizani 1945. godine, koji verovatno nisu ni bili dovoljno obrazovani, ali su jednu stvar uradili fenomenalno – dovodili su u „Libertateu” najbolje među nama, pa i Vaska Popu, zatim Jona Balana, Mihaja Avrameskua i mnoga druga velika imena rumunskog novinarstva i književnosti. Pod ovim krovom je stvarao i veliki pesnik Joan Flora, koji je nedavno dobio i ulicu u Pančevu.

• Kako opstaje ta ustanova?
– Danas „Libertatea” ne bi postojala bez sufinansiranja Vlade Vojvodine i bezrezervne pomoći rezličitih nivoa vlasti – od Grada Pančeva, ali i drugih opština i gradova, poput Vršca, Alibunara, Plandišta, Kovačice, zatim Južnobanatskog upravnog okruga, pa do republičkih ministarstava i same Vlade Republike Srbije. Danas je NIU „Libertatea” jedna moderna novinsko-izdavačka kuća, kojom rukovodi s puno posvećenosti direktor Marijana Stratulat, uz podršku upravnog odbora i Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine, koji je ujedno i osnivač ove ustanove.

• Karakterišu vas i drugi poduhvati od koristi društvenoj zajednici, pre svega na uzdizanju multinacionalne i višejezične harmonije.
– „In medijas res” je jedan od takvih projekata, koji je bio jedno veliko iskustvo i avantura, i aktivno je potrajao celu jednu deceniju i učestvovao u svemu što bi Pančevu moglo da donese boljitak. I, ako mogu da kažem, svojevrsno ozdravljenje nakon ratova devedesetih i svih tih trauma, koje su neminovne u pojedinim segmentima društva. Akcenat naših aktivnosti bio je na razvoju multikulturalnosti i interkulturalnog dijaloga među građanima različitih nacionalnisti i konfesija, ali smo otkrili i izneli na površinu postojanje malih, takozvanih skrivenih zajednica, poput Cincara, Palćena, Meglenorumuna. Članovi ovog udruženja su bili fenomenalni ljudi, otvorenog uma i razmišljanja, entuzijaste i ljudi bez ikakvog ličnog materijalnog ili finansijskog interesa, tako da smo sav novac dobijen na osnovu projekata koristili za organizaciju mnogobrojnih dešavanja: obeležavanje Međunarodnog dana maternjeg jezika, Dana Evrope i Dana borbe protiv fašizma, kada smo dodelili povelju „Pro futuro”. Izdali smo i časopis „21. vek”, kao i brojne knjige, ali smo takođe pomagali izdavanje nekih lokalnih listova. Organizovali smo jezičke radionice, kada su građani besplatno učili manjinske jezike. Tu su i izložbe slika, kao i veliki broj drugih dešavanja, koji su prikazali grad Pančevo iz najbolje perspektive.

• Nažalost, mnogo toga omela je opaka bolest…
– Krajem 2016. godine otkriven mi je tumor, s kojim sam se borio oko dve godine, tako da sam bio primoran da prekinem ili da svedem na minimum aktivnosti centra „In medijas res”, ali i mnogobrojne druge aktivnosti. Izašao sam kao pobednik iz te teške i ružne borbe, verovatno dobivši od strane Tvorca drugu šansu, koja nažalost nije svima data. I to iskustvo mi je promenilo život u toj meri da ovaj novi Valentin Mik nije više želeo da bude onaj stari. Ovog novog više ništa ne iznenađuje ili vređa; retko ulazi ili uopšte ne ulazi u rasprave s ljudima sumnjivog morala; uglavnom gleda svoja posla i izbegava svakoga ko pokuša da mu pokvari taj sklad. Ostavio je cigarete, ali nije čokoladu. Posadio je voćnjak i zasejao travnjak, pravi kompot i džemove i radi na jednoj dobroj, ali zaista dobroj knjizi… i veoma voli Pančevo!

(Pančevac/Jordan Filipović)

NAŠ GOST DUŠAN MILOJKOV, SPORTISTA I HUMANISTA Biciklom za bebe i bisere budućnosti

OD DESPOTA STEFANA DO TORTE NA 7 SPRATOVA Vajarka Jelena Ilijin otkriva kako su je figurice za tortu proslavile i promenile život FOTO i VIDEO