DR MIROSLAV TEPŠIĆ: I najbolja prva pomoć biće nedovoljna ukoliko se ubrzo ne pozove urgentna medicinska služba
Obučavanje stanovništva u pružanju prve pomoći predstavlja značajan doprinos unapređenju zdravlja šire zajednice. Mi, zdravstveni radnici, posebno smo svesni ovih činjenica i osećamo dodatnu obavezu da olakšamo razumevanje mera koje život znače. Pri ukazivanju prve pomoći nikada ne smemo zaboraviti da briga o sopstvenoj sigurnosti i sigurnosti lica koja su se zatekla u blizini akcidenta moraju uvek biti na prvom mestu. Procenu stanja unesrećenog olakšaćemo odgovorima na ključna pitanja. Da li je lice svesno? Da li diše? Da li postoji prepreka u disajnim putevima? Da li krvari? Da li je prisutna srčana radnja? Zapamtimo da kod gubitka svesti i prestanka disanja postoji velika verovatnoća prestanka i srčane radnje, a to bi trebalo da bude alarm za primenu mera oživljavanja. Ako je reč o traumi nastaloj prilikom pada ili saobraćajne nezgode, trebalo bi imati u vidu moguću povredu kičme kako bi se izbeglo pogoršanje grubim manipulacijama tela unesrećenog. I najbolja prva pomoć biće nedovoljna ukoliko se ubrzo ne pozove urgentna medicinska služba s ciljem daljeg tretmana pacijenta. Time zapravo sprečavamo pogoršanje stanja i komplikacije koje bi nastale odlaganjem stručne medicinske nege.
Ovom prilikom želimo da ukažemo na neke ključne elemente koji su važni u procesu pružanja prve pomoći. Koliko je značajna brzina procene stanja i preduzimanja odgovarajućih postupaka, dolazi do izražaja kod masivnog krvarenja, zapušenosti disajnih puteva ili prestanka srčane radnje. Veliki gubitak krvi ugrožava normalnu funkciju srčane pumpe, koja preko krvi doprema kiseonik do vitalnih organa. Slična situacija nastaje kada neka mehanička prepreka prouzrokuje nedovoljnu funkciju respiratornog sistema. Dva jednostavna postupka, pritisak na mesto krvarenja i okretanje tela na stranu, često će biti dovoljni da prekinemo negativan sled događaja.
Poziv koji je upućen Hitnoj pomoći ne treba nikad prekidati pre nego što navedemo tačnu lokaciju, broj telefona s kojeg pozivamo i stanje unesrećenog uz verovatan mehanizam povređivanja. Vezu ne bi trebalo prekinuti ni zbog dragocenih uputstava kojima dispečer može olakšati pružanje prve pomoći na mestu akcidenta. Podrška, reči ohrabrenja, pokrivanje lica u šoku i držanje za ruku doprineće dodatnoj sigurnosti i umanjenju tegoba. Podizanje nogu biće od pomoći kada je došlo do pada krvnog pritiska zbog gubitka tečnosti ili krvi. Ekstremitet koji je povređen manje će krvariti ako je podignut iznad nivoa grudnog koša. Kada nos krvari, glavu zabacujemo ka napred, nikako nazad, kako bismo izbegli slivanje krvi u ždrelo i dušnik. Pritisak nosa od najmanje pet minuta može zaustaviti krvarenje.
(Pančevac)
DOKTOR MIROSLAV TEPŠIĆ OBJASNIO: Evo kako jesen utiče na zdravlje
