Nekoliko pančevačkih srednjih škola moralo je da plati kaznu jer se oglušilo o Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Naime, prema postojećem zakonu, sve javne institucije su u obavezi da u zakonom propisanom roku, na primer, dostave zainteresovanim stranama izveštaje o utrošku goriva za 2019. godinu, ili izveštaj o energiji utrošenoj tokom prošle godine. Pošto su se oglušile o to, morale su da plate kaznu. Prema odredbi zakona, kaznena mera je od 50.000 dinara do milion dinara. Sada se u pančevačkim školama dobro čita svaki imejl i uzima zaozbiljno svako pitanje koje dolazi od građana. Trenutno je aktuelna prepiska pančevačkih škola s građankom Srbije koja traži informacije o ugovoru koji je Vlada Republike Srbije potpisala sa EU o ugrađivanju internet mreža u srpskim školama.

Da je stvar otišla predaleko, potvrđuje i javni nastup Milana Marinovića, poverenika za informacije od javnog značaja, koji je nedavno upoznao širu javnost sa ovom praksom. Tako je on obavestio narod da je, u skladu s kaznenim odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u poslednjih godinu i po dana više osoba iz republičkog budžeta izvuklo oko 28 miliona dinara. Sistem je u svim slučajevima gotovo isti. Deset građana podnosi zahteve za dostavljanje informacija od javnog značaja. Zahteve upućuju istim institucijama, recimo školama, centrima za socijalni rad ili domovima zdravlja i čekaju povratnu informaciju. Ukoliko ona izostane ili se postupi na nezadovoljavajući način, oni se žale povereniku i traže nadoknadu za troškove angažovanja advokata koji je pisao žalbu. Ukoliko državni službenik zadužen za dostupnost informacija od javnog značaja odluči u korist podnosioca žalbe, on istovremeno odlučuje i o troškovima koji se plaćaju iz budžeta državne institucije koja nije dostavila traženu informaciju.

Od juna prošle godine donose se rešenja o naknadi troškova advokatima koji su sastavljali žalbe, a deceniju pre toga naknade za pisanje žalbi nisu dodeljivane jer se to tada tumačilo kao „jednostavan postupak koje ne zahteva neko posebno pravničko znanje”. Razlog promene ovakve prakse nastupio je u junu 2022. godine, kada je Upravni sud zauzeo stav da priznaje troškove advokata u ovim slučajevima. O čitavom slučaju izjasnio se i

, koji je za list „Danas” istakao da „vidi problem, ali ne vidi i odgovornost advokata koji žalbe podnose”. Prema njegovim rečima, zakon dozvoljava naplatu troškova i on smatra besmislenim optužbe koje se iznose na račun advokata koji su u skladu sa zakonom pronašli izvor prihoda. Smatra da država treba da pronađe sistemsko rešenje za ovaj problem. Struka kaže da je jedan od načina da se izmeni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a drugi da se izmeni stav Upravnog suda.
Trenutno služba poverenika odbija zahteve za naknadu troškova advokata u slučajevima u kojima zaključe da se radi o zloupotrebi zakona. Naravno, sledeći korak advokata je tužba Upravnom sudu.

Z.Stanižan