UMRLA BAKA KOSARA (103) Vratila se iz Čikaga da umre u Valjevu. Njen život je bio filmska priča
Godinu i tek nešto jače po povratku u Valjevo iz Čikaga, nakon govoto 60 godina daleko od rodne grude i na samom pragu 103. godine, preminula je Kosara Savkić, baka upamćena kao najstarija Srpkinja dijaspore.
Tužne vesti o njenoj smrti 20. januara podelio je sin Zoran na društvenim mrežama, oprostivši se od majke rečima: „Mama, zauvek ćeš mi nedostajati. Srećan put u raj“.
I tuguju mnogi za njom sada, jer su mnogi poslednjih godina imali priliku da je upoznaju putem medija i društvenih mreža jer – imala je šta da ispriča.
Bila je žena prebogatog životnog iskustva, koju je sila, a ne dobra volja, odvela preko Atlantika. Koja je ovde bila zatočena, a tamo zore u kafani čekala sa Tomom Zdravkovićem i koja je, na kraju, ipak poželela da umre tu gde se i rodila.
Baka Kosara, koja je u Valjevu nekada imala malenu, a naveliko poznatu fotografsku radnju, otišla je 1964. godine u Sjedinjene Američke Države. Posle 59 godina u Čikagu odlučila je da se vrati u zavičaj, a prvo što je uradila bilo je da ode i učlani se u Gradsku biblioteku.
Za 100. rođendan dala je emotivan, iskren i doživljajima bogat intervju za portal Serbian Times, a između ostalog je pričala i o tome koliko je volela da čita.
„Ja volim da čitam. I imala sam biblioteku lepu, pre rata, ali mi je to Tito oduzeo. Tata je imao celo „Nolitovo“ izdanje i sve srpske pisce. Sve nam je to uzeto“, prisetila se u razgovoru.
Neizbežno pitanje bilo je ono o njenoj dugovečnosti.
Godine su u Kosarinom slučaju zaista bile samo broj. I čak kada je on postao trocifren, a novo stoleće počelo da računa prvu deseticu, baka Kosara nije posustajala. Pre odluke da se vrati u mesto svog porekla, u gradu koji je zvala domom punih 59 godina, napravila je oproštajnu žurku. Veselila se sa prijateljima, plesala, čak i kolo zaigrala. Toliko je energije bilo u njoj.
„Osmeh! Samo se smejte i sve će biti lakše“, kratko i jasno je otkrila u čemu se krio eliksir njene vitalnosti i postojanosti.
Iako njen život deluje kao jedna uzbudljiva životna priča, a u biti je čovekovoj da se seća samo lepih stvari, dobrih osobina i srećnih trenutaka kada neko drag umre, nije u Kosarinom životu sve bilo smeh i šala.
Naprotiv, bilo je tu i teških i dramatičnih trenutaka, ali ih je ona sve pregurala i ostala – nasmejana.
Naime, kao mlada fotografkinja provela je tri godine u zatvoru zbog podrške četničkom pokretu, a onda je preko Beča, Egipta i Pariza uspela da se dokopa Amerike i Čikaga, gde je držala nadaleko čuvene kafane, u kojima se dočekivala zoru uz pesmu najvećih estradnih boema, poput Tozovca i Tome Zdravkovića, preneo je Espreso.
(Pančevac)
