Udarna poljoprivredna sezona tek što nije počela, a mnogo toga muči proizvođače hrane.Iako je situacija na terenu, kada je reč o pšenici, relativno solidna, pitanje je kakvo će vreme biti do kraja zime, a ukoliko bi došlo do naglog pada temperature, to bi moglo loše da se odrazi na razvoj ozime strateške kulture.

Međutim, finansije su ono što donosi neuporedivo više glavobolje proizvođačima, jer čak ni nikad veće državne subvencije i druge beneficije ne mogu da garantuju uspešno poslovanje pri ovakvim disparitetima cena.

Prema rečima predsednika udruženja „Dolovački paori” Marka Bojtara, u tamošnjim atarima trenutno je završeno prihranjivanje pšenice azotnim đubrivima, odnosno ureom.

– Nažalost, veoma je malo onih koji planiraju da dvaput prihrane ovu kulturu, uglavnom će to biti jedanput, i to nekom minimalnom količinom. Razlog je veoma prost: iako je nominalno cena azotnih đubriva sada manja nego ranije, i dalje je veliki disparitet između cena poljoprivrednih proizvoda i hraniva. Za vreme mog poljoprivrednog radnog veka od bezmalo četrdeset godina paritet kukuruza i uree bio je oko dva kilograma prema jednom kilogramu. S druge strane, paritet kukuruza i kompleksnog NPK đubriva „tri puta petnaest” maksimalno je išao tri kilograma kukuruza za jedan kilogram kompleksnog đubriva. To znači da, s obzirom na cenu kukuruza od 16 dinara po kilogramu, normalna cena uree treba da bude 32 dinara, dok je sada oko 57-58 dinara – ističe Bojtar.

Nepovoljni pariteti

Kada je reč o pripremi za setvu jarih useva, on kaže da je trenutno u toku „zatvaranje zimske brazde” pomoću setvospremača i drljače, kako se ne bi gubila vlažnost zemljišta.

Paljenje strnjišta biće sankcionisano!

Marko Bojtar kaže da je posebno veliki problem – kada je reč o odlasku gazdinstava u pasivni status – paljenje strnjišta.
– Tretman je potpuno isti bez obzira na to da li je strnjište palio vlasnik ili N. N. lice. Nosilac gazdinstva jedino može da se zaštiti tako što, čim dobije saznanje da mu je neko upalio njivu, ode u policiju i prijavi N. N. lice – kaže ovaj poljoprivrednik.

– Ljudi obilaze prodajna mesta i raspituju se o uslovima za nabavku repromaterijala. Cene deklarisanog semena, iako su na prošlogodišnjem nominalnom nivou, izuzetno su visoke s obzirom na cenu naših proizvoda. Tokom celog mog dugog radnog veka paritet je bio do petnaest kilograma merkantilnog kukuruza za kilogram semenskog, a sada je merkantilni kukuruz 16 dinara, dok je prosečna cena hibridnog semena preko 1.000 dinara. To znači da za jedan kilogram deklarisanog semenskog kukuruza treba šezdeset kilograma merkantilnog – napominje ovaj dolovački poljoprivrednik.
Poljoprivrednici su trenutno zaokupljeni i aktivnostima oko obnove registracije elektronskog gazdinstva, kao i oko podnošenja zahteva za subvencije po hektaru.
– Pojedinci koji su kupili naftu podnose zahtev za refakciju ili povraćaj akcize za gorivo. Što se tiče obnove registracije, po pravilniku, koji prošle godine nije primenjivan, ostavljena je rezerva da ljudi očiste svoja gazdinstva od bilo kakvih fizičkih prepreka na prijavljenim površinama. To se odnosi na objekte na prijavljenoj površini, zatim na to da nju preseca kanal ili putni pojas, kao i da je deo te površine pod rastinjem, poput drveća ili šipražja. Sve su to razlozi zbog kojih poljoprivrednik mora da umanji prijavljenu površinu prilikom prijavljivanja za subvencije, a ukoliko to ne uradi, gazdinstvo ide u pasivni status na tri do pet godina. Poseban razlog za odlazak u takav status su povezana gazdinstva, to jest kada su dva ili više gazdinstava na istoj adresi. To je moguće samo ako svako gazdinstvo vodi nezavisno materijalno poslovanje, što znači mora da kupuje seme, đubrivo, hemiju, naftu za svoje prijavljene površine i da kroz svoj račun prikazuje promet novca u vrednosti proizvoda na svojim prijavljenim površinama. U svom prijavljenom gazdinstvu može imati površine gde postoji titular svojine, zatim zakupljene površine, ali ne sme, recimo, imati ustupljene površine od bračnog druga – ističe Bojtar.

Biće jeftinih kredita?

Predsednik „Dolovačkih paora” je kao jedan od predstavnika prisustvovao i sastanku u Vladi Srbije pre desetak dana. On kaže da su, pored navedenih tema, bile istaknute još neke, pre svega rešavanje dugova poljoprivrednih osiguranika za penzijsko-invalidsko osiguranje (PIO).
– S ciljem rešavanja tog problema Vlada je ponudila otpis 50 odsto kamate na dug i reprogram glavnice na šezdeset jednakih rata. Predstavnici poljoprivrednika na sastanku su zatražili otpis celokupne kamate i reprogram duga, kao i otpis celokupne kamate i duga za pokojne osiguranike u PIO, protiv čega su predstavici Vlade bili kategorični. Evidentirali su naš zahtev o otpisu celokupne kamate i rekli da će ga razmotriti. Moje mišljenje je da je ovo dobar pokušaj da se reši ovaj problem. Međutim, ukoliko se ne reši njegov uzrok i ne budu uvedeni platni razredi, mi ćemo ovaj problem, ako ga sada i rešimo, imati ponovo za tri-četiri godine, jer ne može neko za hektar-dva da plati obavezu prema PIO fondu od 140.000 dinara godišnje. I na kraju, bilo je reči o subvencionisanim poljoprivrednim kreditima s kamatom od jedan odsto. Na sastanku nas je ministarka poljoprivrede izvestila da je to rešeno i da su potpisani ugovori s poslovnim bankama i verujem da je već sada to zaživelo – kaže predsednik „Dolovačkih paora”.

Nikad jače subvencije (ne) pomažu?!

Njegov kolega i prvi čovek jabučkog udruženja „Prvi klas” Marko Škrbić ističe da je država ove godine obećala 35.000 po hektaru, u razmeri od 18.000 dinara za zemlju i 17.000 za sertifikovano seme.
– Ni s tim povoljnostima ne znam da li ćemo uspeti da budemo na nuli. Jer sa ovim cenama kukuruza od 16 dinara po kilogramu i pšenice od 18,5 dinara ni rekordni prinosi ne bi mogli da nam pomognu da se izvučemo. Tako je ova godina svedena na pitanje finansija, bez obzira na to što se država trudi da nas podrži. Većina nas je podnela zahteve za subvencije, pa očekujemo da će blagovremeno doći do isplata. Kada je reč o stanju na terenu, pšenica se solidno drži i biće dobar rod ako se nastavi toplo vreme i ako se „baba Marta” ne uzjoguni – navodi Škrbić.

(Pančevac)

BORBA ZA ŽITARICE Ratari vodе bitku sa poljskim mišеvima, voluharicama i hrčcima