Trećina učenika učestvovala u tuči barem jednom godišnje, a svaki sedmi učenik bio žrtva digitalnog nasilja. Deca uče po modelu, pa ne treba da čudi što imitiraju „uzore” koji im se nude u javnom prostoru.

Roditeljima školske dece je sigurno poznato da ona učestvuju u generacijskom fizičkom nasilju, ili, u boljem slučaju, da ga „samo” posmatraju. Uz to, sadašnji klinci su se rodili u vreme razvoja novih tehnologija, s kojim je nastala odrednica „digitalno nasilje” – deca su svedoci i/ili učesnici i u njemu.

Rezultati istraživanja o zdravstvenom ponašanju školske dece u Srbiji u školskoj 2021/2022. godini koje je sproveo Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da je trećina učenika petog i sedmog razreda osnovne škole i prvih razreda srednjih škola učestvovala u tuči barem jednom godišnje, a svaki sedmi učenik bio je žrtva digitalnog nasilja, odnosno zlostavljanja na društvenim mrežama ili internetu. Kao što znamo, uzorak smatramo reprezentativnim ukoliko verno odražava sve bitne karakteristike populacije, a u ovom istraživanju je učestvovalo 198 odeljenja petog i sedmog razreda osnovnih škola i prvog razreda srednjih škola iz ukupno sto jedne škole.

Studija je obuhvatila 3.713 ispitanika, starosti jedanaest, trinaest i petnaest godina, a pokazala je da je tokom poslednjih nekoliko meseci koji su prethodili istraživanju osam odsto učenika navelo da je pretrpelo zlostavljanje u školi dva do tri puta i češće, dok je gotovo isti procenat njih zlostavljao druge đake dva do tri puta ili češće. Među učenicima petog razreda češće su zlostavljani dečaci, a među učenicima sedmog razreda devojčice. Polna statistika svedoči da dečaci češće od devojčica učestvuju u zlostavljanju drugih, pri čemu sa uzrastom raste i procenat učenika koji zlostavljaju.

Kod devojčica se uočava značajan porast procenta učenica koje zlostavljaju vršnjakinje u petom razredu osnovne škole u odnosu na prethodno istraživanje, iz 2018. Prema sopstvenom iskazu, dečaci su češće učestvovali u tuči nego devojčice: tokom dvanaest meseci koji su prethodili istraživanju – 15 odsto dečaka prema šest procenata devojčica. U odnosu na istraživanje iz 2018. godine uočava se porast učešća u tuči kod dečaka u prvom razredu srednje škole i devojčica u petom razredu osnovne škole.

Odrastanje pančevačkih petnaestogodišnjaka

Na naše pitanje da li na bilo koji način učestvuju u fizičkom ili digitalnom nasilju, učenici prve godine jedne pančevačke srednje škole dali su slične odgovore. Tako, od njih petorice, dvojica su u poslednjih mesec dana učestvovala u grupnim tučama s vršnjacima, a kao razlog za to su naveli: „Volimo da se bijemo”. Preostala trojica nisu imala ništa protiv te „argumentacije”, samo su uz osmehe rekli da su njihovi drugari „ishajpovani”. Tuče se, kažu, dešavaju van škole, „kada se izađe u grad i popije”.
Na društvenim mrežama ovi petnaestogodišnjaci, prema njihovim rečima, nisu imali probleme, niti su ih pravili. Rekli su nam da je normalno da povremeno neko bude taj koga će svi da „cimaju”.

Komentarišući za „Politiku” ključne nalaze ove studije, psiholog i osnivač Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković podvukla je da svako istraživanje koje se radi na populaciji dece i mladih potvrđuje da utisak da društvo u kome živimo postaje sve agresivnije nije samo subjektivni utisak, već objektivna stvarnost.

– Deca i mladi odrastaju u kulturi nasilja, u kojoj je agresija sveprisutna i postala je moneta za komunikaciju. Nasilja ima na najpopularnijim društvenim mrežama, na kojima mladi provode većinu slobodnog vremena, ima ga u televizijskim dnevnicima, ali i u rijaliti programima, koje oni takođe prate. Deca uče po modelu, pa ne treba da čudi što imitiraju „uzore” koji im se nude u javnom prostoru – objasnila je Ana Mirković.

U vezi sa činjenicom da i devojčice zlostavljaju svoje vršnjake, bilo u fizičkom, bilo u digitalnom prostoru, ona je podsetila na to da one sazrevaju brže od dečaka, ranije ulaze u pubertet, pa su u petom razredu fizički često dominantnije od njih, kao i da, uopšteno posmatrano, devojčice imaju viši stepen socijalne inteligencije i drugačiju društvenu ulogu – „od njih se očekuje da budu nenasilne i ’razumnije’”. Dodala je:

– Međutim, one odrastaju u društvu u kome se vrlo intenzivno govori o ravnopravnosti polova, pa se mnoge od njih verovatno pitaju zbog čega i one ne bi „rešavale” problem fizičkim nasiljem. One znaju da nije vest kada se pobiju dva dečaka, nego kada se biju devojčice – zbog toga se dešava da fizičke obračune svojih vršnjakinja snimaju mobilnim telefonom i postavljaju ih na socijalne mreže, umesto da razdvajaju dve posvađane drugarice. U digitalnom prostoru, pod plaštom anonimnosti, one su još spremnije da zlostavljaju poznate i nepoznate osobe.
Rezultati ovog istraživanja pokazuju da je, prema sopstvenom iskazu, 14 odsto učenika bilo izloženo digitalnom nasilju jednom ili više puta u poslednjih nekoliko meseci koji su prethodili istraživanju, a isti procenat učenika je zlostavljao druge na ovaj način. Najviše dečaka je doživelo digitalno nasilje u petom razredu osnovne škole (14,5 odsto), uz značajan porast u odnosu na prethodno istraživanje iz 2018. Među devojčicama je najviše njih bilo izloženo digitalnom nasilju u sedmom razredu osnovne škole (17 odsto), pri čemu se u svim uzrastima uočava porast u odnosu na istraživanje iz 2018. Simptomatično je da je uočen porast digitalnog zlostavljanja drugih osoba kod devojčica u petom razredu i dečaka u petom i sedmom razredu osnovne škole.

Možemo da zaključimo da s decom treba neprestano komunicirati, ali i sopstvenim primerom im ukazivati na to da se ne mora neprestano „buljiti” u mobilne uređaje. Samo često za decu, nažalost, nemamo vremena…

(Pančevac/Siniša Trajković)

NE KUPUJ – UDOMI Štenci s Mise i Jaza traže dom

NAGRADA “MEŠA SELIMOVIĆ”: Ovogodišnji laureat Selimir Radulović