JOŠ SE NIJE DESILO DA ŽITO KLASA U APRILU Klimatske promene uticale na PŠENICU
Mada se duž polja može videti da se pšenica zeleni i lepo raste ćudi klime ipak će se odraziti na prinose u predstojoj žetvi.
Sušni period tokom zime bez snega i toplo vreme, a sada zahlađenje i konačno kiša naškodili su žitu, a slabe padavine u proteklih desetak dana nisu uticale da se vlažnost u zemlji popravi.
Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević ukazuje na to da je mart bio u proteklih 50 godina najtopliji, temperature su bile četiri do šest stepeni više od proseka i da je takvo vreme dovelo do ubrzanja razvića ozimih useva.
– Nikada do sada se nije desilo da pšenica klasa početkom druge dekade aprila. To je posledica visokih dnevnih temperatura vazduha i izrazito dugog perioda suše. Pod uticajem visokih temperatura, ozimi usevi su skraćivali trajanje skoro svih faza rasta i razvića. Usevi su ostali niski, sa manjom površinom listova. Zahlađenje je sada usporilo klasanje, a niske temperature, do dva – tri stepena su zapretile da izazovu sterilnost ponekih cvetova u klasovima. Za sada se ne zna da li je šteta nastala. Pad temperatura doneo je samo manje količine padavina, koje ne mogu popraviti bilans vlage – istakao je dr Malešević.
Nedostatak padavina, predočio je, tokom marta je bio izrazit, tako da su usevi rasli i razvijali na račun zaliha rezervi vlage. – Krajem marta i u prvih 15 dana aprila, srednje dnevne temperature su bile za šest -sedam stepeni više od proseka. Maksimalne temperature su se kretale oko 30 stepeni (26 – 32). U pomenutom periodu praktično nije bilo padavina pa je potrošnja zaliha vlage nastavljena.
Zemlja suva do metar dubine
Dr Malešević je kazao , da su prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda utrošene gotovo sve rezerve vlage u zemljištu, do metar dubine, u najvećem delu AP Vojvodine i centralne Srbije. – U ostalim krajevima Srbije stanje vlage je nešto bolje. Nedostajuća vlaga se ne može popuniti u ovom periodu godine jer je zemljište zagrejano, a ozimi usevi su razvili nadzemne delove . Zbog toga je jako visok nivo evapotranspiracije – gubitaka vode sa površine zemljišta.
Ranije sorte pšenice i ječam su, kazao je, počele faze cvetanja i oplodnje, što znači da proizvođači treba da budu pripravni za primenu zaštite od fuzarijuma, kada to stručnjaci za zaštitu bilja najave.
– Na nekim parcelama će biti potrebna i zaštita od drugih bolesti listova, od štetnih insekata i od korova. Generalno, potencijal useva za prinos je umanjen, pa je važno sačuvati zdravlje biljaka koliko je god moguće više – naveo je stručnjak za pšenicu dr Malešević.
(Dnevnik/Z. Delić)
