Narodna banka Srbije odlučila je nedavno da i dalje zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,50 odsto. Nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto), saopštila je ranije NBS. To je deseti put uzastopno da Izvršni odbor NBS donese odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou.

I pored povišene bazne inflacije u uslovima zategnutih uslova na tržištu rada, NBS navodi da preovlađuju očekivanja da će Evropska centralna banka u junu započeti smanjenje svojih kamatnih stopa, što bi trebalo da se odrazi na postepeno smanjenje cene evroindeksiranog zaduživanja u Srbiji, dok će Sistem federalnih rezervi (FED) to najverovatnije odložiti još neko vreme.

U obrazloženju odluke o zadržavanju kametne stope na nepromenjenom nivou NBS je, između ostalog, navela da većina centralnih banaka sa sve većom izvesnošću predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, zahvaljujući pre svega prethodnom zaoštravanju monetarnih uslova, koje je, po svemu sudeći, završeno.

I kamatne stope Evropske centralne banke „miruju“ na nepromenjenom nivou.

Evropska centralna banka zadržala je još jednom u aprilu referentnu kamatnu stopu na četiri odsto.

Međutim, očekivanja bi da bi one mogle da budu smanjene u junu, što je juče nagovestio i potpredsednik Evropske centralne banke Luis de Gindos, koji je rekao da se banka zalaže za „razborit pristup“ koji predviđa smanjenje kamata za 0,25 odsto, odnosno za 25 baznih poena.

Referentna kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja u evrozoni trenutno iznosi 4,5 odsto, kamatna stopa na depozite četiri odsto, a marginalna kamatna stopa 4,75 odsto.
On je ipak naglasio da postoji „ogroman stepen neizvesnosti“ povodom daljeg kretanja kamatnih stopa do kraja 2024. godine.

„Nismo donosili odluke o broju smanjenja kamatnih stopa niti o njihovoj veličini. Videćemo kako će se ekonomski podaci razvijati. Ništa nije unapred određeno u pogledu smanjenja ili promene kamatnih stopa“, istakao je Luis de Gindos.
Prema njegovim rečima, projekcije Evropske centralne banke predviđaju da će inflacija u evrozoni dostići stabilan nivo od dva odsto sredinom 2025. godine, objavljeno je na sajtu ECB.

Signal da bi kamatne stope mogle da budu smanjene u junu ranije je uputila predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard, ali i upozorila da će put do inflacije od dva odsto biti „džombast“.

Inflacija evrozone je usporila na 2,4 odsto u martu.
„Do juna ćemo imati novi set projekcija koje će potvrditi da li kretanje inflacije koje smo predvideli u našoj martovskoj prognozi ostaje na snazi“, rekla je radine Kristin Lagard.

Kada će se osetiti efekti smanjenja kamatnih stopa
Na pitanje da li je realno očekivati da pad kamatnih stopa Evropske centralne banke počne u junu, finanijski konsultant Vladimir Vasić je za Euronews Srbija rekao da i ako to bude učinjeno, nikada se na tržištu to ne preliva odmah, odnosno ne može odmah da se oseti.

„To je kao preokeanski brod – želite da skrenete sad levo, ali on ide nekim svojim stazama još napred, pa tek onda levo. Tako da u tom smislu, i ako se to desi u junu i julu, da Evropska centralna banka smanjuje referentnu kamatu u stopu, taj talas do nas bi mogao da dođe verovatno krajem godine“, rekao je Vasić.

On je naveo da se očekuje smanjenje za 0,25 baznih poena u junu i možda do kraja godine još jednom za 0,25 baznih poena.

„Onda bi to negde značajnije moglo tek u sledećoj godini da se prelije na naše budžete, odnosno na budžete onih koji imaju postojeće kredite indeksirane u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom“, rekao je Vasić.
Vasić kaže da pretpostavlja da bi građani Srbije, ukoliko dođe do smanjenja kamatnih stopa, prve efekte tog smanjenja mogli da očekuju krajem ove ili početkom sledeće godine, a značajnije već sredinom sledeće godine, ako se nešto drastično ne desi u geopolitičkom svetu.

Prema njegovim rečima, očekuje se i da u toku sledeće godine Evropska centralna banka nastavi s tempom smanjenja, pa da to bude nekih dodatnih jedan odsto tokom cele godine.

„To bi već bio značajniji pomak u pojeftinjenju novca generalno na finansijskim tržištima. Ne rade oni to zbog nas, oni to rade zbog njih, zato što su pojedine zemlje EU u recesiji. Oni to rade da bi pospešili potrošnju i ohrabrili sve da troše i da investiraju, tako da onda mora malo da pojeftini novac. To se zapravo očekuje. Neka stopa rasta ove godine u Evropi je između 0,3 i 0,5, što je jako malo. Kad gledate samo preko bare, 4,6 odsto Amerika, Indija je negde oko sedam odsto i Kina je s dobrim delom između 4,5 i šest odsto otprilike za ovu godinu, što je ozbiljan rast u odnosu na Evropu. Evropa mora nešto da učini“, kaže Vasić.

Vasić navodi da u ECB posmatraju osnovne statističke pokazatelje i da se rade i projekcije očekivanja privrede u smislu kako ona gleda na inflaciju.

„Nezgodno je ako je inflacija u nekim pokazateljima, nekim proizvodima može da miruje i da se spušta, ali imate neke džepove koji su ostali. Onda nije dobro da prerano popustite kaiš jer ćete samo raspiriti tu inflaciju koja je negde kao žarište, čeka da se raspali kao roštilj i da se širi“, rekao je Vasić.

On je dodao da u tom smislu u ECB moraju da budu sigurni kada je reč o ekonomskim pokazateljima.

„Treba sačekati zvanične podatke na bazi kojih će ECB doneti odluku. Tako i naša centralna banka posmatra uvek prethodni mesec kada donosi odluku, ali radi i upit privrede da budu sigurni šta privreda očekuje“, zaključio je Vasić.

(Euronews Srbija)